Interesantno je da je na srpskom jeziku u periodu od 1830. do 1918. godine izlazilo više od dve stotine periodičnih publikacija i to većinom šaljivog i satiričnog sadržaja. Broj, svakako, iznenađuje s obzirom na vanredno teške, a često i beznadežne prilike u kojima je živeo narod koji je govorio tim jezikom.
Vodeći kulturni poslenici te epohe znali su da se breme teškog perioda može lakše nositi uz doskočicu, aforizam, vic ili satiru. Pokazalo se i tada i danas da jedan jezik i jedna kultura u najvećim istorijskim opasnostima sebe konzerviraju upravo humorom koji se odnosi na zajedničku stvarnost. Ne treba da čudi što u takvim trenucima najumniji ljudi, upravo, pribežište nalaze pod okriljem kritike vesele za um, ali gorke za srce. Danas možemo nanovo učiti od naših starih kako da nastavimo zadatak čuvanja iste one baštine za koju su se i oni borili.
Igrano-dokumentarna serija Humor i satira 1830-1914. realizovana je na osnovu tekstova iz listova i časopisa tog doba, dostupnih savremenom čitaocu, i obuhvata period do Prvog svetskog rata. Kroz osam epizoda već ekscentričnih naslova, čuće se i popularne satirične pesme “Maskenbal na Rudniku” i “Pogreb dva raba” komponovane za ovu priliku, uostalom kao i druge satirične pesme.
Osnov za seriju je i veliki, jedinstveni poduhvat Žarka Rošulja koji je, sa Institutom za književnost i umetnost i Maticom srpskom, svoja istraživanja objavio u osam knjiga pod zajedničkim naslovom “Čas opisa časopisa”.
