Seoski turizam u Srbiji ima preduslove za prosperitetan razvoj.
Takođe, može da bude izvor dopune budžeta poljoprivrednog gazdinstva ali i unosan i kreativan porodični posao, navodi se u današnjem saopštenju Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj Milana Krkobabića.
Prema dostupnim podacima, više od 1.000 porodičnih gazdinstava koje se bave seoskim turizmom u Srbiji ostvaruje gotovo deset odsto ukupne zarade naše zemlje od turizma, a interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima iz godine u godinu raste, navodi se u saopštenju posle konsultacija kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Krkobabića i akademika Dragana Škorić, sa profesorkom Nadom Vidić, vrhunskim stručnjakom za tu oblast.
Kao model ulaganja povratnicima iz inostranstva Krkobabić je preporucio udruživanje radi većih efekata.
– Zdrava i ukusna, najčešće organski proizvedena hrana, predmeti domaće radinosti, plod starih i novijih zanata, promocija kulturno-istorijske i prirodne baštine, uz čuvenu gostoljubivost naših domaćina, čine deo prepoznatljivih prednosti u oštroj konkurenciji za naklonost domaćeg, a posebno gosta iz inostranstva – rekao je on.
Dodao je da bi prihod bio uvećan kroz udruživanje u specijalizovane poljoprivredno-turističke zadruge, koje će, u ime tih domaćinstava, preuzeti sve organizacione, finansijske i promotivne poslove.
– Nije pretenciozno reći da seoski turizam može da bude – srpsko more – izjavio je Krkobabić.
Seoski ili ruralni turizam je složena vrsta turizma, jer integriše sve vrste turizma u seoskim predelima kao što su agroturizam, salašarski, kulturni, vinski, gastronomski, garden, zanatski, kamping, lovni, ribolovni, manifestacioni (muzički, književni, filmski), etno turizam, planinski, jezerski, rečni, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da u zaštićenim, prirodnim i kulturnim, predelima su u ponudi biciklistički, planinarski i drugi brojni oblici rekreativnog turizma.
Temelj turističke ponuda u seoskom turizmu je u raznolikosti jer su zastupljeni ravničarski, brdski, planinski, rečni, jezerski, i drugi areali sa očuvanom izvornom prirodom, izuzetnih rekreativnih svojstava, a Srbija poseduje bogatu seosku kulturnu baštinu sa tradicionalnim etno obeležjima seoskog stanovništva.
Kao putokaze za razvoj seoskog turizma profesorka Vidić navodi Turističko selo Zlakusa, Terzića avliju, Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno, Kapetan Mišin breg, ali i vojvođanski salaši, krajinske i druge vinarije, sve brojnija etno sela i seoske etno manifestacije.
Akademik Škorić kao uspešan region izdvaja zapadnu Srbiju gde više stotina domaćinstava svoju egzistenciju obezbeđuje u seoskom turizmu, a kao etno destinaciju izdvaja Drvengrad, koji je pre više godina poroglašen za najbolje etno-arhitektonsko ostvarenje u Evropi.
“U našoj zemlji postoje mnogi zanimljivi krajevi bez ijednog hotela, i bez smeštajnih kapaciteta u domaćoj radinosti, i da upravo to otvara realnu mogućnost da zainteresovani povratnici ulažu sopstvena sredstva, uz puno razumevanje i podršku kako države tako i lokalne samouprave”, navodi se u saopštenju Nacionalni tim za preporod sela Srbije.
Procenjuju i da je investicija za bavljenje seoskim turizmom, pre svega kod onih koji već imaju objekte i druge resurse, iznosi 10.000-15.000 evra.
“Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže svima koji su zainteresovani za ulaganje u seoski turizam da registruju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovanu poljoprivredno-turističku zadrugu”, navodi se u saopštenju.
