Tornike Šengelija je prvi igrač koji je napustio ruski klub, u njegovom slučaju CSKA, od početka sukoba Rusije i Ukrajine. To i nije bilo veliko iznenađenje s obzirom da dolazi iz Gruzije, a sada je pričao detaljno o tome zašto je napustio CSKA, ali i kako mu je bilo tokom boravka u Moskvi.
Gruzijski košarkaš je objasnio da je želeo da skloni porodicu iz Moskve čim je počeo sukob, iako se to nije dešavalo u gradu u kom je živeo.
– Svi govore kako je to bila teška odluka, ali nije. Pre svega, osetio sam da je moja porodica ugrožena, iako rat nije bio u Moskvi. Kada je rat u pitanju, nikada ne znaš šta može da se dogodi. Sve može da se promeni u jednoj sekundi. Želeo sam da sklonim porodicu, a onda sam i ja odlučio da odem. Naravno, činjenica da sam iz Gruzije je dosta uticala na moju odluku.
Zbog sukoba FIBA i ULEB-a mnogi košarkaši ne mogu da nastupaju za svoju reprezentaciju tokom kvalifikacionih “prozora”, ipak Šengelija je bio stalni član svoje reprezentacije, a obelodanio je da nije želeo da potpiše ugovor sa CSKA sve dok u ugovoru ne bude klauzula da moskovski klub mora da ga pusti na reprezentativne obaveze.
– Mnogi se verovatno i pitaju zbog čega sam uopšte išao u CSKA, ali ja nisam pristao na ugovor sve dok nisu ubacili stavku da uvek mogu da igram za reprezentaciju Gruzije. To je za mene bilo vrlo bitno i tek kada su to ispunili sam pristao da potpišem ugovor. Uz sve to CSKA je jedan od najboljih klubova u Evropi. Uvek imaju visoke ambicije što se poklapalo i sa mojim.
I pored toga što su mu “armejci” izašli u susret kada je u pitanju nastup za Gruziju, Šengelija je istakao da se nije osećao prijatno u Moskvi, iako se klub trudio da sve bude onako kako njemu odgovara.
– Sada shvatam da nije bila najbolja odluka da odem u CSKA. Moram da naglasim da su se svi u klubu trudili da se osećam komotno, ali jednostavno to nisam bio ja. Nisam bio isti igrač… ista osoba. Naravno uvek sam se trudio na parketu, ali jednostavno, emotivno nisam bio tamo. Koliko god ja želeo da se sport i politika ne mešaju, to je nekada nemoguće. Ovo je bila baš takva situacija.
Objasnio je Guzijac i kako je završio u Bolonji nakon što je postao slobodan igrač.
– Virtus je bio među prvima koji me je kontaktirao. Gledao sam kako igraju u Evrokupu. Svideo mi se stil. Igrači i treneri su olakšali odluku da dođem ovde. Uvek sam u nekom momentu tokom karijere hteo da igram u Italiji.
