Viseći vrtovi Vavilona sagrađeni su oko 600. godina pre nove ere, u pustinji u Mesopotamiji, blizu današnjeg grada Bagdada u Iraku. Legenda kaže da ih je sagradio Nabukodonosor Drugi za svoju ženu Semiramidu, kako bi joj napravio planinski pejzaž usred pustinje jer je to želela. Da li je ovaj kraljevski par postojao, nikada nije zvanično dokazano.
|
Enigma bez rešenja |
Priča o ovim vrtovima dugo postoji, ali samo na osnovu raznih spisa u kojima su detaljno opisani: ležali su na četvorospratnoj kuli, a na svakom spratu nalazili su se svodovi od crepa koji su se oslanjali na stubove visoke 25 metara. Spratovi su bili spojeni stepenicama i pokriveni pločicama ružičaste i bele boje. Terase su bile napravljene od kamena preko koga je bila nasuta plodna zemlja. Cveće i drveće je visilo sa terasa, a sluge su preko posebnog sistema navodnjavanja crpile vodu iz reke Eufrat.
Rešenje misterije o postojanju ovih vrtova je počelo je da se nazire novijim arheološkim istraživanjima starog grada Vavilona kada su otkriveni temelji kraljevske palate, ostaci lučnih svodova i sjajan sistem navodnjavanja u južnom delu palate kao i masivni zidovi debljine 25 metara za koje se pretpostavlja da su ostaci samih terasa. Ovim otkrićem su Semiramidini viseći vrtovi ili Viseći vrtovi Vavilona svrstani u jedno od sedam svetskih čuda, ali, još uvek nije dokazano da je kraljevski par Nabukodonosor i Semiramida zaista postojao.
