Udruženje građana Mokranjske stene iz Mokranja zajedno sa upravom vodovoda ovog sela nedavno je u Turističkom parku u podnožju Mokranjskih stena organizovalo veliku feštu povodom 30 godina od izgradnje vodovoda u ovom vlaškom selu nedaleko od Negotina.
Na predivnom druženju bilo je oko 80 meštana i gostiju. Uz žitelje i dijasporce iz ovog sela bile su prisutne i Tanja Lukić i Sanela Dragošanović Badrkić, predstavnice Eliksir fondacije, sa kojom udruženje Mokranjske stene ima veoma lepu saradnju. Bili su tu i članovi planinarskog društva Deli Jovan iz Negotina, sa kojima ovo udruženje takođe veoma dobro sarađuje.
Sloga
Meštani Mokranja su vrlo složni u udruženju građana Mokranjske stene i upravo kod zgrade vodovoda su napravili Turistički park, a često organizuju razne aktivnosti, počev od čišćenja otpada, pa do dočeka domaćih i stranih gostiju u Turističkom parku koji im pruža prostor za predah, sa pogledom na vidikovac sa krstom koji su postavili, o čemu su “Vesti” ranije pisale. Obeležavanje jubileja izgradnje vodovoda organizovano je u vreme kada su u selu i brojni dijasporci koji se trenutno nalaze na zasluženom odmoru, a inače žive i rade u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj, Danskoj, Italiji, SAD, Sloveniji i drugim državama. Među njima su bile familije Petrović, Belić, Zarić i Pavlović iz Švajcarske, Trajstarević, Đorđević, Dinulović, Vladović, Solunac, Cugić, Jovanović, Gavrilović iz Nemačke, Marković, Blagojević, Ilić i Popović iz Slovenije, Rašić iz Danske. Bila je to jedna lepa prilika da se naši ljudi iz rasejanja okupe i druže na jednom mestu.
Druženje i kolo
Kako stručnjaci kažu, Mokranje leži na jezeru punom veoma kvalitetne vode, koja je druga po kvalitetu u Srbiji. Jezero se nalazi na 120 metara pod zemljom, a voda sa te dubine stiže u domove Mokranjaca pomoću dve turbine. Na druženju je zaigrano i neizbežno vlaško kolo “Kokoana” i može se se reći da je, imajući u vidu to jezero, na neki način igrano i na vodi. Prethodno su okupljeni uživali za bogatom trpezom, a neke od specijaliteta je spremao i Toza Andrić, nadaleko čuveni majstor kulinarstva i član planinarskog društva iz Negotina.
– Većina meštana Mokranja još radi i živi na zapadu, a ja samo penzioner povratnik. Vratio sam se iz Švajcarske i koristim svaku priliku da se družimo uz iće, piće i muziku. Ali nešto još i radimo, održavamo i ulepšavamo koliko možemo ovaj naš predivan park podno Mokranjskih stena i čuvenog vodopada – kaže za “Vesti” Miodrag Petrović, član udruženja Mokranjske stene.
Dragan Cugić je jedan od onih koji su još u pečalbi, živi i radi u Šorndorfu u Nemačkoj.
– Svake godine kada dođemo na odmor u rodno selo učestvujemo na feštama koje se ovde organizuju, ponekad i dve-tri zaredom. Naravno, uvek doniramo novčana sredstva za potrebe udruženja, koje je veoma kompaktno i organizovano – ističe Dragan Cugić.
Božanstveno
Tanja Lukić i Sanela Dragošanović Badrkić, predstavnice Eliksir fondacije, oduševljene su.
Čarolija koja nas je sačekala u Mokranju je nezaboravna. Ovo selo i vredno udruženje na koleginicu Sanelu i mene su ostavili božanstven utisak – kaže Tanja.
Ona i Sanela dodaju da je Mokranje mesto čuvenih ljudi koji su iz njega iskoračili kako bi menjali svet, a ima i onih koji su ostali u svom lepom selu, gde sa ponosom ističu da su tu rođeni.
– Ovo selo ima neku svoju priču, a posebno nam je drago što ovde imamo priliku da uživamo u predivnoj prirodi – izjavile su Tanja Lukić i Sanela Dragošanović Badrkić.
Dijaspora nam je desna ruka
Žika Niculović, predsednik udruženja Mokranjske stene, navodi da se udruženje bavi promocijom i unapređenjem turizma Negotinske Krajine, ostvarivanjem i zaštitom prava svojih članova u oblasti turizma i životne sredine, očuvanjem i zaštitom okoline prirodnih i kulturnih vrednosti i dobara, posebno na teritoriji Negotina.
– Radimo i na očuvanju tradicionalnog graditeljstva, promociji etno-hrane, a u svemu tome sarađujemo sa državnim organima i institucijama i lokalnom samoupravom. Mi se često družimo u našem Turističkom parku, ali ovog puta smo proslavu jubileja vodovoda s namerom organizovali sada kada su stigli brojni dijasporci koji nemaju često priliku da budu sa nama u ovakvom velikom broju i na jednom mestu. Dijaspora je naša desna ruka i kao i svaki put sakupićemo novčanu donaciju koju ćemo koristiti za radove koje planiramo, a to je izgradnja i četvrtog letnjikovca u Turističkom parku. Radovi će uskoro početi – kaže Niculović.
On ističe izvanrednu saradnju sa Eliksir fondacijom i zahvaljuje im na veoma korisnoj donaciji, kosilici za košenje trave u parku.
– Takođe, imamo dobru saradnju i sa planinarskim društvom Deli Jovan iz Negotina, koje održava Mokranjski vodopad. Planinari svake godine čiste i obeležavaju staze do vodopada koji je biser istočne Srbije, kupe i odnose smeće. Oni su odlučili da sarađuju sa našim udruženjem jer ispunjavamo sve njihove uslove. Pomogli su nam i da postavimo 12 metara visoki krst na vrh Mokranjskih stena iznad vodopada – dodaje Niculović.
Bez brige još 100 godina
Pretpostavlja se da će u jezeru pod Mokranjem biti pitke vode za sledećih 100 godina. Vodovod su Mokranjci gradili samodoprinosom bez ičije pomoći i pripada selu. Najzaslužniji, što već tri decenije meštani imaju veoma kvalitetnu vodu, jeste pokojni Mile Petrović Tarzan, rođeni Mokranjac koji je napravio projekat vodovoda koji i danas veoma dobro funkcioniše.
– Imalo je Mokranje vodu i pre 30 godina, pre nego što smo počeli da gradimo ovaj vodovod. Tada je po obližnjim brdima bio veliki broj rezervoara, obično su tri-četiri kuće zajedno pravile svoje potrebe. Ali ta voda nije bila toliko biološki čista i obolevalo je dosta ljudi od bubrega, pa smo rešili, mi iz Saveta Mesne zajednice, da bušimo na periferiji sela veliku bušotinu – priča Voja Belić, koji je u to vreme bio član saveta mesne zajednice.
Dodaje da je radove izvela profesionalna firma iz Novog Sada.
– Bušenje je trajalo skoro mesec dana. Naišli su na veliku stenu debljine oko osam metara koju su probušili posle sedam dana i sondom ustanovili da su naišli na ogromnu količinu vode. Celu noć su izbacivali pumpama vodu sa velike dubine, a čim su prestali nivo vode je vrlo brzo opet bio isti, što znači da je ispod Mokranja velika količina vode. Prilikom bušenja su naišli na vodu prvo na 60 metara dubine, pa na 80 i na kraju na 120 metara – priseća se Voja Belić, koji je u to vreme bio član saveta mesne zajednice.
Čarolija prirode
U svim akcijama udruženja Mokranjske stene učestvuje i Živorad Blagojević.
– Penzioner sam i koristim priliku da uživam u ovoj retkoj prirodnoj lepoti, gde svež vazduh prodire kroz klisuru Mokranjskih stena do ovog našeg prelepog Turističkog parka, gde se stalno sastajemo i družimo – kaže Živorad Blagojević, koji je penziju stekao u Ljubljani u Sloveniji.
Bravo Mokranjci! Ovo je dokaz da kad se ljudi poštuju i slažu, mogu puno toga da učine za svoje selo ili zajednicu! Nisu zavidni i svi učestvuju u uređenju sela i okoline. Ja sam ponosna što imam poreklo po očevoj liniji iz Mokranjac.