Kad se Cukimi Ajano vratila pre 12 godina iz Osake u rodno selo da neguje bolesnog oca, godinama je posmatrala kako starci umiru, a mladi odlaze u potrazi za poslom.
Živeći u skoro praznom selu, usamljena Cukimi počela je da pravi lutke od slame, krpa i stare odeće.
Prva lutka predstavljala je njenog oca, a onda je došla na ideju da lutkama zameni i druge nekadašnje stanovnike sela.
Svaka lutka predstavlja osobu koja je ovde živela, a nalaze se na svakom koraku – na autobuskoj stanici, pored magistralnog puta, na njivi, ispred kuće, na tremovima…
Pre dve i po godine zatvorila se i lokalna škola jer je ostala bez đaka, ali Cukimi je napravila desetine lutaka koje sede u besprekorno čistim učionicama kao da čekaju da se prolomi zvuk školskog zvona i istrče u dvorište. Ipak, Cukimine lutke dovele su ljude u Nagoro i danas se organizuju turističke ture u selo lutaka.
