Z.K.Munja
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
“Karađorđe i Miloš su seljaci. Mnoge odlike sela i seljaka našle su izraza u ta dva velika čoveka. Karađorđe je izraziti predstavnik junaštva narodnog, Miloš mudrosti njegove. Njihovi prvi pomagači bili su takođe seljaci. Grabili su se da zaoru prvu brazdu, ali nikad se nisu grabili o priznanje prvenstva. Takvih je bilo dosta u početku Prvog ustanka, ovih drugih je bilo malo. Nenadovići iz Brankovine znali su sitne knjige pisati, držeći drugu ruku na svom oštrom handžaru. Oni su bili i vojvode i diplomati. Oba dara u jednoj ličnosti. Takav je bio Aleksa, takav Jakov, a naročito takav Prota (Mateja). Prve vojvode i prvi diplomati – seljaci. Birčanin je bio seljak iz Suvodnja. Seljak pred kim su i paše oči obarale. Nisu smeli brojati ni harač koji je on jednom prebrojao. On je bio jemac za tačnost, a u to jemstvo nije smeo posumnjati ni paša. Janko Katić, seljak iz Rogače, podsećao je na Kajicu vojvodu iz narodnih pesama. Otmenost u odelu lepo je pristajala uz otmenost duše njegove”. (Ljubomir Davidović, osnivač Demokratske stranke, 1931)
