Povodom Svetog Save u prepunoj sali Doma kulture u zaječarskom selu Klenovac održana je druga po redu manifestacija narodnog stvaralaštva “Sveti Sava, naša slava”. Meštane i njihove goste oduševili su KUD-ovi iz Rgotine, Vražogrnca, Halova, Gradskova i Dubočana, a organizovano je revijalno kuvanje gulaša i pasulja, kao i izložba meda, vina, narodnih nošnja i rukotvorina od drveta.
– Zanimljivo je da u ovom selu do prošle godine ništa nije organizovano čak 37 godina. Manifestaciju “Sveti Sava, naša slava”, Centar za kulturu je prvi put organizovao prošle godine uz pomoć meštana Klenovca, a ove godine već imamo mnogo više izlagača nego prethodne. Imamo pet folklornih društava sa teritorije Grada Zaječara i nadam se da će ovo još više da zaživi i da ćemo još dugo okupljati mnogobrojne meštane Klenovca, koji su se, nažalost, iselili iz ovog sela, neki u Negotin, u Zaječar, a mnogi od njih i u inostranstvo. Ali, evo, puno mi je srce što mnogi od njih dolaze u Klenovac na ovu manifestaciju – rekao je Neli Nikolić, rukovodilac sektora za organizaciju manifestacija Centra za kulturu Grada Zaječara.
Oduševili igrom
Događaj je otvorila i goste pozdravila Biljana Glišić, pomoćnica direktora Centra za kulturu Grada Zaječara.
– Nastavljamo sa manifestacijama i ove godine. Prva je ova u Klenovcu, a već naredna u Malom Izvoru. Namera nam je da očuvamo narodno stvaralaštvo i tradiciju u selima u kojima je ovo jedini kulturni događaj. Nadamo se da je naša misija zajedno sa mesnim zajednicama uspešno završena prošle godine i da će biti nastavljena i ove. Samo da podsetim da smo tokom prošle godine imali više od 30 sličnih manifestacija. Osim u Klenovcu, slične su organizovane i u Brusniku, Salašu, Selačkoj, u Lubnici i u svim selima koja su izrazila želju da se kod njih održe ovakvi događaji – rekla je Glišićeva.
Pre početka bogatog kulturnog programa podeljene su zahvalnice svim KUD-ovima koji su učestvovali. Nastupila su i narodnim igrama oduševila prisutne kulturno-umetnička društva Dubočane iz Dubočana, Gradec iz Gradskova, Graničar iz Halova, Sloga iz Vražogrnca i “Zoran Gajić” iz Rgotine.
– Želim da se zahvalim svima koji su omogućili da nam danas ovde bude ovako lepo i veselo. Prvenstveno hvala Gradu Zaječaru koji prepoznaje značaj ovakvih dešavanja i svim okolnim selima. Hvala lokalnoj samoupravi, Centru za kulturu i Turističkoj organizaciji Grada Zaječara. Saradnja koju imamo sa svima njima je nešto što ćemo negovati i održavati na obostrano zadovoljstvo – izjavila je Gordica Stanojević, predsednica MZ Klenovac.
Veselje uz gulaš
Dane Đorđević iz Brusnika i Goran Nikolić iz Klenovca kuvali su gulaš za sve prisutne u sali.
– Treba da se kuva oko pet do šest sati. Inače, u gulaš ide meso od srne, divlje i domaće svinje i normalno šampinjoni i razni začini. Gulaš kuvamo u kazanu od 80 litara i biće dosta za jedno 150 ljudi. Prvo ga “forsiramo” na jakoj vatri, a kad krene da vri, onda idemo na tihu – objašnjavaju majstori za gulaš.
Da pokažu umeće i predstave svoje proizvode imali su priliku i pčelari iz ovog kraja.
– Proizvodnjom meda i uspešnim pčelarenjem bavim se 30 godina. Imam 200 košnica i med plasiram preko jedne firme iz Kragujevca, uglavnom na zapad u Nemačku, Norvešku, Italiju i nešto u Ameriku. Ove godine sam jednu količinu prodao Timomedu, koji izvozi za Italiju. Ako ne selim košnice, recimo bagremov med, prosek berbe je oko 15-20 kilograma godišnje po košnici, to znači da sve ukupno i sa livadskim medom proizvedem oko četiri tone godišnje. Takođe, proizvodim i propolis. Ima i kada su loše godine, nema medobranja, ali kad čovek nešto voli i to radi s ljubavlju, ništa nije teško, pa tako i bavljenje pčelarstvom. Inače, najmedonosnija godina bila je 2015. Tada sam imao 25-30 kila po košnici – ponosan je na svoj rad Duško Jevtić, pčelar iz Klenovca.
Manifestacija u Klenovcu prva je ovogodišnja smotra tradicionalnog narodnog stvaralaštva u selima na teritoriji grada Zaječara, koju je organizovala Ustanova Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu “Zoran Radmilović”, u saradnji sa Turističkom organizacijom grada Zaječara i mesnom zajednicom Klenovac, a pokrovitelj je Grad Zaječar.
Med kao lek
U Domu kulture svoje proizvode izložio je i Nikola Trifković iz Rečke kod Negotina, koji se već deceniju bavi pčelarstvom.
– Počeo sam iz hobija, a kasnije sam povećavao broj i sada imam oko 110 košnica. Na malo obično prodajem med na lokalnoj pijaci u Boru, a kada imam veće količine onda otkupnim kućama u Srbiji. Med obično odlazi za Evropsku uniju i Emirate. Najviše proizvodim bagremov, livadski i u zavisnosti od godine i šumski med. Ako selimo košnice prema Đerdapskoj klisuri, onda proizvodimo i lipov med, a pored samog Dunava i suncokretov. Osim meda proizvodim i polen, propolis, pergu, koja je dosta lekovita i veoma blagotvorna za ceo organizam. Svakom bih preporučio, da u ovim zimskim mesecima konzumira pčelinje proizvode jer su zdravi, naročito u ovo doba kada vladaju razni virusi – savetuje Trifković.
Nošnje vek stare
Zoran Ilić, penzioner iz Salaša, ima vrednu kolekciju autentičnih starih narodnih nošnji, koju je prikazao gostima u Klenovcu.
– Bavim se skupljanjem nošnji i imam oko 12 ženskih i tri muška kompleta, uglavnom iz našeg kraja. Sakupljam pretežno originalne stare nošnje koje su ručno tkane i šivene, a mašinski rad ne volim. Kada je zavetina u Salašu, praznici ili ovakve manifestacije, moje ćerke Aleksandra, Vera Marija i Teodora obuku nošnje i još neki koji hoće i tako služe goste u narodnoj nošnji da bude u etno-stilu. Inače, imam nošnje stare više od 100 godina – kaže penzioner Zoran Ilić, kolekcionar iz Salaša.
Povratak u rodni kraj
Dragana Vićovac i njen suprug prošle godine su se definitivno vratili iz inostranstva u selo Rečka, gde od 2006. godine imaju zasade vinove loze.
– Vinariju smo registrovali 2011. godine. Gajimo internacionalne sorte, od belih sovinjon blek, gelb straminaš, šardone, od crvenih kaberne sovinjon, pino noar i crnu tamnjaniku kao autohtonu sortu. Obrađujemo 14 hektara vinograda, a godišnje proizvodimo oko 30.000-40.000 litara vina, a kapacitet vinarije je 150.000 litra. Vino plasiramo u Srbiji i inostranstvu. Suprug Dejan je živeo 28 godina u Austriji, a ja sam oko 18 godina provela u Italiji, Švajcarskoj i na kraju u Austriji. Prošle godine smo se definitivno vratili, radimo samo suprug i ja i imamo sezonske radnike kada je berba grožđa – ispričala je vinogradarka Dragana Vićovac.
Lavanda iz Rečke
Mlada Aleksandra Kolev iz Rečke bavi se proizvodnjom lavande.
– Imam oko hektar zemlje zasađen lavandom i firmu “Aleksandra Lavanda”. Za sada prodajemo cvet na veliko, manje količine sušenog cveta u kesicama, a proizvodimo i sapune od hladnog ceđenog ulja. Posao je prilično težak, naročito u početku dok se lavanda razvija i stasa u punom rodu. Prodaju sušenog cveta uglavnom vršimo preko interneta i na sajmovima – kaže Aleksandra.
