Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković započeo je zvaničnu posetu Berlinu obraćanjem Odboru za EU nemačkog Bundestaga, gde je poručio da Srbija, čiji je spoljnopolitički prioritet punopravno članstvo u EU, ostaje posvećena dijalogu sa Prištinom, pod okriljem Unije, ali je ukazao na to da je nedostatak poverenja značajan problem u ovom procesu.
Selaković je rekao da je pitanje KiM, tema od najvećeg značaja, ne samo za Srbiju već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona.
– Uveren sam da je, samim tim, ovo pitanje važno i za Nemačku, jer smo bili svedoci da je svaka nestabilnost na Balkanu na kraju imala uticaja i na nemačko društvo. To je pitanje iznalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije – rekao je Selaković.
Istakao je da Srbija podržava proces koji predvodi EU, ali je svesna uloge i država članica, pre svega Nemačke, u ovom procesu.
– Zato nam je potrebno vaše razumevanje i podrška. Srbija ostaje posvećena dijalogu između Beograda i Prištine posredstvom EU – podvukao je Selaković.
Selaković je napomenuo da je u tom procesu problem nedostatak poverenja, te da Srbija insistira da ono što se u okviru dijaloga sa Prištinom dogovori – mora striktno i bez izuzetka biti i sprovedeno, podsećajući da je Beograd do sada učinio mnogo, dok 2.874 dana Priština odbija da primeni deo koji se tiče osnivanja Zajednice srpskih opština.
“Nastavićemo da insistiramo na formiranju SZO”
– To je obaveza Prištine na čijoj implementaciji će naša strana insistirati, pre svega jer želimo bolji i bezbedniji život za Srbe na prostoru KiM – poručio je Selaković.
On je istakao da Srbija nastoji da očuva i svoje, pravoslavno kulturno nasleđe na prostoru KiM, koje je od nemerljivog značaja za čitavo hrišćanstvo.
– Zato nas zabrinjavaju i sve brojnije aktivnosti koje sinhronizovano i otvoreno sprovode vlasti u Prištini i Tirani na realizaciji ideje o ‘velikoj Albaniji’, što je pretnja ne samo za Srbiju, već i za stabilnost čitavog regiona – upozorio je šef srpske diplomatije i dodao da Beograd zato očekuje snažno i nedvosmisleno delovanje partnera na suzbijanju takvih ambicija.
– Neophodno je da svi zajedno shvatimo ozbiljnost i dugoročnost pretnje kojoj je naš region izložen od strane promotera projekta ‘velike Albanije’ – naglasio je Selaković.
“Kompromis treba da bude rezultat dijaloga”
Naveo da je Beograd spreman da nastavi dijalog sa Prištinom u dobroj veri, a da rezultat dijaloga treba da bude kompromisno, održivo rešenje, prihvatljivo za obe strane i u interesu svih – i Srba i Albanaca.
– Ipak, to ne može da podrazumeva da Srbija u ovom procesu izgubi sve i da se saglasi sa potpunim zanemarivanjem svojih državnih interesa – rekao je Selaković.
Selaković je istakao da Srbija veoma ceni podršku koju Nemačka u kontinuitetu pruža politici proširenja EU i značaj koji ona pridaje regionu Zapadnog Balkana, i razume princip “strogo, ali pošteno”, kojeg se nemačka pridržava.
– Punopravno članstvo u EU je jedno od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta i strateški cilj svih vlada Srbije u proteklih 20 godina, uključujući i aktuelnu. Svesni smo da je put ka članstvu dug, zahtevan i praćen brojnim izazovima sa različitih strana – dodao je Selaković i podsetio da je Srbija prihvatila novu metodologiju.
“Srbija želi u EU jer deli evropske vrednosti”
Na pitanja mnogih zbog čega Srbija želi da postane članica EU, u vremenu kada i sama Unija prolazi kroz period različitih kriza, odgovor je, kaže, u tome što Srbija vrednosno pripada toj grupi zemalja i evropskoj zajednici naroda.
Selaković je ukazao i da je EU privredni i ekonomski partner Srbije broj jedan, jer najviše izvozimo u EU, a još više uvozimo iz nje, najviše investicija dolazi iz EU, veliki broj studenata školujemo u EU…
– Zato je naš stav jasan, želimo punopravni članstvo u Uniji i potrebna nam je vaša pomoć kako bismo okončali i ubrzali proces pristupanja – naglasio je Selaković.
Dodao je da je Srbija na evropskom i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa pristupanja, jer želi da omogući bolji život za građane.
“Srbija će u prvom kvartalu biti prva po privrednom rastu u Evropi”
Selaković je izneo ekonomske uspehe vlade, ističući da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, kada bude objavljen prvi kvartalni pregled za ovu godinu.
Takav je rezultat, dodaje, ostvaren zahvaljujući brzom otvaranju naše privrede posle prvog talasa pandemije, kao i reformskim merama koje je preduzela Vlada Srbije od 2014. godine.
Srbija je, podvukao je Selaković, spona i važan deo koridora između Zapadne Evrope i Istanbula, te je s tim u vezi podsetio da je završena prva deonica auto-puta od Sofije do granice sa Srbijom, a da bi deo koji nedostaje sa bugarske strane, trebalo da bude izgrađen do kraja ove godine.
Kada je reč o vladavini prava, Selaković je naglasio da je Srbija prethodnih godina učinila mnogo, navodeći usvajanje predloga ustavnih amandmana, koji je prosleđen parlamentu na dalju proceduru, što je deo procesa ustavnih promena na koje se naša zemlja obavezala u procesu pristupanja EU.
Što se slobode medija tiče, Selaković je ukazao da je u Srbiji sloboda medija zagarantovana Ustavom i zakonskom regulativom koja je u potpunosti usklađena sa standardima EU, te da naša zemlja bezrezervno podržava slobodu medija i u potpunosti je saglasna sa ocenom da je ona temelj svakog demokratskog društva.
I u toj oblasti, podvlači, nisu izostali rezultati, podsećajući da je 2019. godine usvojena nova medijska strategija, a Akcioni plan za sprovođenje medijske strategije usvojen krajem prošle godine.
– Osnovana je i Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, kao i Radna grupa za praćenje sprovođenja Akcionog plana za medijsku strategiju. Povučeni su iz procedure svi zahtevi za pokretanje sudskog postupka protiv medija ili novinara. Povučene su i sve krivične prijave protiv predstavnika medija. Republički javni tužilac je izdala uputstvo za javne tužioce, koje nalaže hitnu akciju u slučajevima kojima su obuhvaćeni novinari. Instrukcija nalaže i sankcije u slučaju pretnje, nasilja ili ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika po hitnom postupku”, zaključio je Selaković.
“Pohvale poslanika Bundestaga za rezultate srpske ekonomije”
Selaković je istakao da je od predstavnika Bundestaga čuo pohvalne reči za rezultate srpske ekonomske politike, naročito, kako je rekao, od vremena od kada je Aleksandar Vučić postao premijer, do danas.
– Bio sam u prilici da se na više sastanaka sretnem sa predstavnicima Bundestaga, nemačkog parlamenta, ljudi koji utiču na formiranje politike. Ljudi čija je uloga važna kada je u pitanju evropski put Srbije, ali i sa predstvanicima nemačke privrede, onih čije su kompanije i kapital uloženi u Srbiji i zahvaljujući kojima se danas u Srbiji broj zapsolenih u nemačkim komanijama broji desetina hiljada – rekao je Selaković.
Preneo je da je mogao da čuje i dosta toga što je za nas važno, da znamo kako da radimo u narednom periodu, šta je to što nam se zamera kao propust, na šta treba da obratimo pažnju.
Naveo da se razgovaralo i o evropskom putu Srbije i o nekim “sumnjičavostima” koje su postojale na tom planu.
– Nakon tog sastanka mogu reći da su utiscti bili pozitivni i da je kod onih koji su sumnjali, sumnja nestala – naglasio je Selaković.
Ovakvih sastanaka, ukazuje, mora biti više.
Od predsednika Odbora za EU Bundestaga Gintera Krihbauma dobio je poziv da se na mesečnom nivou organizuju ovakvi sastanci, odnosno da se održi direktna komunikacija sa ljudima koji mogu da utiču na politike jedne velike zemlje, poput Nemačke, koja je vodeća zemlja u EU.
Kada je reč o sastanku sa privrednicima, Selaković kaže da i dalje postoji interesovanje kada je u pitanju Srbija, kao jedna od najprivlačinijih investicionih destinacija.
Istakao je da je 2014. godine u nemačkim preduzećima u Srbiji bilo zaposleno 17.000 ljudi, a danas 67.000. Cilj je, kaže, da dođemo do magičnog broja od 100.000.
Selaković je preneo da ima i konkretnih stvari koje se savetuju, nekada i zameraju i gde moramo pokazati više rada, tako na primer u vladavini prava.
