Petak na subotu, Zabrežje, obrenovačko naselje blizu Save. Temperatura ne prelazi deset stepeni Celzijusovih… Ledara. Vlažna ledara. U kući mladi bračni par sa dvojicom sinova, tri i po i dve godine. Voda nadire munjevitom brzinom, iz minuta u minut, bujica je potopila dvorište, za tili čas i prizemlje kuće.
Roditelji se sa decom penju na prvi sprat. Vodena stihija nema milosti, zloslutno nadolazi… Uplašena, očajna majka pokušava mobilnim telefonom da pozove pomoć. Spasilačke ekipe ni na vidiku…Očaj, voda je već do pola sprata, majka i otac drže po jedno dete dok je voda došla do kukova.
Svakim sekundom jezivi žubor se pojačava, nivo voda se penje. Očaj, panika, deca u šoku, roditelji uplašeni, minuti ih dele do ledene tame… Majka i otac izdižu sinove iznad glava, pokušavajući da ih što više podignu, bitka za svaki uzdah je u toku.
Spasilačka ekipa konačno je tu. U mrklom mraku, čuju se zaveslaji. Majka i otac mole za pomoć. Da li su ih čuli spasioci? Hoće li stići na vreme? Bitka je počela, sekunde su dugi kao godine. Spasilac ih je primetio. Nada, olakšanje, ali samo za trenutak – najteže tek predstoji!
Bujica je skoro preplavila kuću na Zabrežju. Spasilac hita ka roditeljima i mališanima, ali kako decu doneti do čamca? Kroz vodu, ledenu vodu, roditelji ipak uspevaju da do spasioca prebace decu, koji ih stavlja u čamac. Kakvo olakšanje za majku i oca! Oni nekako uspevaju da se probiju do čamca.
Dok su odlazili iz pakla, njihova kuća se više nije videla!
Juriš preko trudnice do čamca |
Dobro, poplave… Nego, šta bi u "Sili"? |
