Tako je, tobože, predskazujući faraonu nailazak suše, u Bibliji poznat kao razdoblje mršavih krava, Jevrejin Josif preporučio Keopsu zidanje piramide kako bi se u nju smestile rezerve hrane i žita. Velike građevine su ugledale svetlost dana zahvaljujući biblijskoj ličnosti, pod čijim uticajem je izgrađen najprostraniji ambar za žito na svetu.
Tokom vekova, stav putnika, istraživača ili osvajača, prema ovim biserima stare arhitekture i građevinarstva bio je, po svemu sudeći, odraz trenutnih preokupacija. Kalifi su u piramidama tragali za zlatom, a prvi avanturisti sa Zapada, iz srednjeg veka i doba renesanse, za tragovima svete istorije. Otkako je egiptologija u 19. veku načinila prve korake, piramide postaju predmet življeg interesovanja.
Ćoškasta planeta
Od svih čuda antičkog sveta još je jedino Keopsova piramida na nogama. Ona je grob podignut u slavu pokojnika čija je dužnost bila, za života, da zastupa bogove na zemlji. Prvu piramidu sagradio je kralj Džoser iz Treće dinastije, u vremenu punog procvata egipatske civilizacije. Graditelj Imhotep došao je na ideju da na dotadašnju pravougaonu grobnicu, mastabu, podigne spomenik sa pet dodatnih spratova.
Mastabe su bile jednostavno zidane grobnice prekrivene nasipom od zemlje. Tako je prva piramida ugledala svetlo dana. Njenih šest basamaka služili su istovremeno kao stepenice za penjanje upokojenog vladara kome je bilo zapisano da se pridruži neugasivim zvezdama. Kameno stepenište je, malo pomalo, zamenjeno savršenom piramidom. Posle izvesnih kreativnih lutanja, njen oblik se rodio u Dašuru, pre nego što se razvio, do punog oblika, na visoravni Gize.
Tekstovi, ispisani u kraljevskim odajama piramida, počevši od nastanka Pete dinastije, saopštavaju nam da je vladar svoje bivstvovanje udružio sa sudbinom Ozirisa. Posmrtni spomenik nije bio samo znak svemoćne vlasti faraona, već je pripremao kraljevsko stapanje sa božanskom suštinom – sam spomenik bio je magični način vladarevog prožimanja sa silama – pokretačima kosmosa. Retko je koja civilizacija bila oblikovana po svojoj prirodnoj sredini kao civilizacija Egipta. Oni svoj svet nisu mogli da zamisle drugačije nego kao sliku ravnog i četvorougaonog prostora; njegove stranice su okrenute prema stranama sveta dok, četiri stuba na uglovima, pridržavaju nebeski svod.
|
Sedam svetskih čuda (1): Pogled na Vavilon sa Sadamove terase |
Sunce u zenitu baca snop zraka obrazujući trougao sazdan od svetlosti, što obasjava Zemlju. Njegova najuočljivija predstava je svetlosni disk, oličen u bogu Atonu. Reprodukovana četiri puta prema stranama sveta, ta slika trijumfalne zvezde, obrazuje piramidalni oblik, simbol kosmosa, po kome se Sunce kreće; reč je o vidljivom svetu, njegov vladar i stvoritelj je Sunce. Dakle, piramida je simbol svemira – ona je svetlosna prizma u službi rasterivanja tame haosa.
Grobne jame, duboko u nedrima piramide, pogodna su sredina za susret sa htonskim, podzemnim energijama, mračnom silom svojstvenoj Zemlji gde klija seme i ponovo se rađaju pokojnici. Piramida je, takođe, planina, doduše veštačka; prigrlila je faraona na putu prema njegovoj sudbini, obasjanoj svetlošću.
Stara poslovica kaže: "Kosmos strepi od vremena, ali vreme strepi od piramida." Nije li ovo poslednja tajna Keopsove grobnice i njenog blaga? Kraj piramide biće oticanje vremena, odnosno završetak čovečanstva, kraj sveta. Keopsovo ime živi zahvaljujući piramidi hiljadama godina i živeće sve do smaka sveta. I, uopšte, nisu li piramide izazov neumoljivom sledu godina, drzak odgovor na ljudsko odgonetanje večnosti?
Naša sledeća priča počinje 1911. godine kada su se u engleskoj ambasadi, u Siriji, tri prijatelja arheologa upoznala, za vreme jedne čajanke, sa gospođom Vinfred Fontana, ženom ambasadora i talentovanom slikarkom. Arheolozi bejahu Dejvid Hogart, Leonard Vuli i Tomas Edvard Lorens. Jedan od ovih drugara brzo će postati slavan kao vođa arapskog ustanka – Lorens od Arabije. Hogart će uskoro napustiti Afriku i posvetiti se profesuri dok će Leonard Vuli, 16 godina kasnije, posle brojnih preokreta, početi iskopavanja drevnog grada Ura, na Eufratu. Sa njim će, kao verni pomagač i crtač artefakata, biti i njegova žena Katarina. Ovu damu je upoznao na čajanci, kao odanu družbenicu gospođe Vinfred.
Kraljica Srbada
Kartije po njenom nakitu napravio čuvenu kolekciju
Kraljica Srbada, čiju je lobanju pronašla Katarina Vuli, najstarija je poznata kraljica u istoriji sveta. Artur Kejt skreće pažnju na crte njenog lica, tipične za ženske fizionomije prisutne na freskama u srpskim i vizantijskim crkvama. Takođe, ovakve karakteristike ženskog lica izuzetno su česte kod današnjih pripadnica srpskog naroda. |
Vuli je vrlo brzo, po početku iskopavanja, naišao na obilna svedočanstva o narodu Sumera. Otkrio je kraljevske grobove u Uru, pronašao basnoslovno blago i, što je važnije, proširio je opšte znanje o preistoriji Vavilona. U grobu jedne vladarke našao je bogat nakit, zlatne posude i dva čamca sa Eufrata, jedan od bronze, a drugi od srebra; oba su bila duga preko pola metra. Našli su i nakit za glavu kraljice, sastavljen od upredenih lanaca na kojima su visili zlatni prstenovi, zlatno lišće bukve, tri vrbova lista i zlatni cvetovi. Iznad ovog bogatstva stajao je zaboden češalj sa pet zubaca, ukrašen zlatnim cvećem, spiralnim žicama i crvenim karneolom. Bile su tu i teške zlatne naušnice, u obliku polumeseca.
Katarina Vuli je prema jednoj nađenoj lobanji iz onog vremena modelirala glavu kraljice, nekadašnje ponosne vlasnice izuzetnog nakita. Prema njenom modelu, danas u vlasništvu Univerzitetskog muzeja u Filadelfiji, kome možemo verovati da je odlivak izuzetno precizno napravljen, vidimo do kog stepena je umetnost obrade plemenitih metala bila razvijena i kakav je bio umetnički ukus pre više od 5.000 godina. Prema skupocenim primercima nakita iz grobova u Uru je čuveni draguljar Kartije iz Pariza kreirao kolekciju nakita. Ova neponovljiva zbirka ga je učinila slavnim. Prelepa kraljica, čiju je lepotu na svetlost dana vratila Katarina Vuli, zvala se Šrb-ad. (Shurb-ad, Srbad, Srbada ili Srpkinja u slobodnom prevodu).
Strip u mozaiku
Sledeći važan Vulijev nalaz bio je tzv. strip-mozaik nastao oko 3.500 godina pre n.e. On se sastoji od dve pravougle ploče dužine 55 i širine 2,5 centimetra – njemu pripadaju i dva komada u obliku trougla. Smatra se da su ove ploče nošene prilikom procesija i obrednih ophoda. Ovaj mozaik izvanredno je važan ključ za razumevanje sumerskog života. Na njemu je prikazana svečana gozba, dovođenje životinja na klanje, pa red zarobljenika i ratnika, napokon, prikazana su borbena ratna kola; ovo vešto konstruisano oruđe potvrđuje da su Sumerci bili indoevropski Arijevci jer su oni prvi koristili, u svetskoj istoriji, borne čete na kolima, pri kraju četvrtog milenijuma pre nove ere. Na rasprostrtom gozbenom stolu vidi se pribor za jelo i raznovrsno posuđe, a na osnovu prikaza kolone zarobljenika, stičemo uvid u opremu i ratna oružja toga vremena. Zahvaljujući bornim kolima, Sumerci su razbili ogromna carstva Vavilona, Asirije i Persije.
Savršeni džentlmenVinfred Fontana, žena engleskog ambasadora, pratila je rad Leonarda Vulija i zalagala se da engleska vlada odvoji dovoljno novca za dvogodišnje istraživanje koje će Vulija, na kraju, proslaviti. O arheolozima je Vinfred u svom dnevniku zabeležila par crtica: "Sva trojica su vrlo lepi modeli za jednu slikarku" i "Ipak je Lorens uvek na sebe svraćao moju pažnju dok je monsje Vuli parfait gentilomme (savršeni gospodin)." |
