Orgazam je poželjno i prijatno iskustvo za muškarce i žene, ali nekad ga nije toliko jednostavno postići.
Za neke to može biti pravi izazov – bilo da ga žele postići sami ili sa partnerom, ili u nekim trećim okolnostima. Postoji mnogo razloga zašto bi neko mogao da se muči da postigne orgazam, od psihičkih do fizičkih. Tome može doprineti umor, stres, nedovoljno seksualnog uzbuđenja, pritisak, stid i mnoge druge stvari.
Seks terapeutkinja Kejt Mojl objasnila je da orgazam ne mora biti cilj seksa jer će to još više umanjiti šanse za vrhunac.
– Prečesto, čak i ako je seks fantastičan, parovi ako ne dožive orgazam, osećaju da je to “trebalo” da učine, a onda to na neki način poništava njihovo iskustvo. To je zaista beskorisno i oduzima ljudima pravo na toliko mnogo zadovoljstva – govori Kejt.
Prema njoj, ovo su uobičajeni razlozi zbog kojih se ljudi muč da postignu orgazam.
Previše pritiska
– Ironično je to što postoji veća verovatnoća da će pokušaj doživljavanja orgazma zaustaviti orgazam, a ne da vam pomogne da postignete vrhunac. To je zato što nam to stvara teskobu i pritisak jer se većinom usredsređujemo na cilj i ono što pokušavamo da postignemo, umesto da se fokusiramo na ugodne osećaje koji će nas najverovatnije dovesti do toga – objašnjava ona.
Kejt savetuje da se usredsredite na ono što vam u tom trenutku pruža zadovoljstvo.
– Ako primetite da um počinje da vam luta, vratite pažnju na čula i na ono što možete fizički da osetite – dodaje.
Loše seksualno obrazovanje
Polno obrazovanje koje su mnogi prošli uglavnom se fokusirao na ulogu reprodukcije, a ne na užitak.
– Polno obrazovanje za žene u većini slučajeva ignorisao je deo za užitak, a to je klitoris. O seksu treba otvoreno da razgovaramo i podstaknemo ljude da istražuju, jer su seks i orgazam i dalje nekima tabu tema. Uzmite seksualno obrazovanje u svoje ruke. Danas je mnogo dostupnih opcija, posebno na internetu – kaže Kejt.
Osećate stid
– Stid igra veliku ulogu kada je u pitanju seks. Zbog njega se možemo osećati loše, nezadovoljno i smatrati seks “pogrešnim”. Ovaj negativni emocionalni odgovor može se pojaviti u mnogim oblicima, ali kada je u pitanju orgazam, često je prepreka za postizanje užitka, pa nas demotiviše da ponovimo to iskustvo – objašnjava terapeutkinja.
Kejt savetuje da razmislite o porukama o seksu koje ste primili tokom svog života i kako su one mogle da oblikuju vašu perspektivu o seksu.
– Seks ne bi trebalo da vas tera na stid. Poslušajte različite priče i ideje, vidite druge perspektive i budite otvorenijeg uma – dodaje.
Lekovi
Neki lekovi, poput antidepresiva, mogu uticati na seks.
– Jedna česta prijavljena nuspojava je borba za orgazam. Osim toga, neki lekovi mogu da uzrokuju i i frustracije i negativne osećaje oko seksa, ili osećaj nelagodnosti zbog iznošenja toga, bilo sa lekarom ili partnerom, što može dodatno da pogorša to iskustvo. Za mnoge ljude antidepresivi su sastavni deo upravljanja mentalnim zdravljem, pa prilagođavanje seksualnog života može da bude od pomoći. Možete da isprobate nove vrste dodira i osećaja istražujući šta vam odgovara, jer to može da bude nešto što se promenilo kao posledica depresije ili lekova. Mogli biste da vidite da li postoji alternativni lek koji bi mogao bolje da vam odgovara – objašnjava Mojl.
Nema dovoljno stimulacije
Pronalaženje vrste stimulacije koja vam odgovara važan je deo otkrivanja vašeg orgazma. Važno je isprobati različite vrste senzualnosti i dodira.
– Dodavanje lubrikanta je isplativ i koristan način promene osećaja. Uvođenje seksualnih igračaka može biti dobar način za stvaranje većeg intenziteta – kaže ona.
Fizičke promene
– Možda postoji fizički uzrok, kao što su hormonalne promene ili nedostatak tonusa dna karlice. Kako starimo, proizvodnja naših polnih hormona se usporava, a žene prolaze kroz proces perimenopauze i menopauze gde se nivo estrogena smanjuje što može uticati na seksualni život. Mišići dna karlice takođe igraju ključnu ulogu u orgazmu, pa ako su jači i zategnutiji, onda to može da poboljša snagu orgazma – tvrdi terapeutkinja.
Očekujete bol
Prošlost bi mogla da utiče na vaš sadašnji seksualni život ako je bila bolna ili traumatična.
– Ako je bol već bio deo seksa, ili ako imate stanje poput vaginizma ili uopšteno osećate bol ili nelagodnost povezanu sa seksom, poput ponovljenih infekcija, onda to može dovesti do toga da očekujete da seks bude bolan, a ne prijatan. Ne postoji samo fizički aspekt bola, već i psihološka nesposobnost da se opustimo, osećamo prijatno ili uživamo u iskustvu jer smo više u stanju odgovora na pretnju nego u stanju seksualnog uzbuđenja i želje. Ako doživljavate bolan seks, razgovarajte sa lekarom. Tu su i psihoseksualni terapeuti i fizioterapeuti za zdravlje karlice – objašnjava seks terapeutkinja Kejt Mojl.
