Svaki roditelj želi da se njihova deca osećaju dobro u svojoj koži – i to s dobrim razlogom.
Studije su pokazale da su samouverena deca manje anksiozna, imaju bolji učinak u školi, otpornija su, kao i da ostvaruju zdravije međuljudske odnose.
Psihoterapeut i autorka popularne knjige “13 stvari koje mentalno jaki roditelji ne rade”, Ejmi Morin, ukazala je na sedam najvećih grešaka roditelja koje ruše samopouzdanje dece:
1. Dozvoliti deci da beže od odgovornosti
Iako možda mislite da će poslovi opteretiti vašu decu i povećati im nivo stresa, bavljenje kućnim poslovima će im zapravo pomoći da postanu odgovorni.
Obavljanje poslova prilagođenih godinama dece pomaže im da razviju osećaj sposobnosti i postignuća. Bez obzira da li kažete svom detetu da vam pomogne oko veša ili da izbaci smeće, određene obaveze prilika su da deca sebe vide kao sposobne i kompetentne.
2. Ne dozvoliti im da prave greške
Teško je gledati kako vaše dete u nečemu ne uspeva, biva odbijeno ili nešto zabrlja. Kada se tako nešto dogodi, mnogo roditelja žuri da spasi decu pre nego što padnu. Ali štiteći ih od neuspeha zapravo im uskraćujete priliku da se bore i uzvrate.
Bez obzira na to da li je vaše dete zaboravilo kopačke pred važnu fudbalsku utakmicu ili pogreši nekoliko odgovora na takmičenju iz matematike – greške mogu biti njihovi najveći životni učitelji.
Svaka greška im je prilika da razviju mentalnu snagu koja im je potrebna da bi bolje postupili sledeći put.
3. Štititi ih od njihovih emocija
Prirodan poriv je da želite da razveselite svoju decu kad su tužna ili da ih smirite kada su ljuti. Ali način na koji reagujemo na emocije naše dece ima veliki uticaj na razvoj njihove emocionalne inteligencije i samopoštovanja.
Pomozite vašoj deci da prepoznaju šta to pokreće njihove emocije i naučite ih kako da ih sami kontrolišu. Obezbedite im “okvir” koji će im pomoći da shvate kako se osećaju kako bi im u budućnosti bilo lakše da kontrolišu emocije na društveno primeren način.
4. Podsticanje mentaliteta žrtve
Govorenje stvari poput “ne možemo vam priuštiti nove patike kao što imaju druga deca jer smo iz siromašnih porodica” vašem detetu potvrđuje da je većina životnih okolnosti izvan njihove kontrole.
Umesto da svojoj deci dozvolite da budu samosažaljiva i da preuveličavaju svoje nesreće i probleme, ohrabrite ih da preduzmu neke pozitivne mere (npr. neka prodaju limunadu ispred kuće kako bi uštedeli za stvari koje žele).
Deca koja prepoznaju svoje izbore u životu imaju više samopouzdanja i optimističniji su po pitanju stvaranja bolje budućnosti za sebe.
5. Prekomerno zaštitnički nastrojeni
Svakako da vas držanje deteta “pod staklenim zvonom” oslobađa mnogo nelagodnosti i brige, ali preterana izolovanost usporava njihov razvoj.
Gledajte na sebe kao na vodiča, a ne kao zaštitnika. Dozvolite svojoj deci da dožive i osete život.
6. Očekujete perfekciju
Visoka očekivanja su zdrava, ali ako previše očekujete osetićete neke posledice. Kada deca vide da od njih previše očekujete, možda se neće ni truditi ili će se osećati kao da se nikada u ta očekivanja neće uklopiti.
Umesto toga, dajte jasna očekivanja na duge staze sa “preprekama na putu”. Na primer, odlazak na fakultet je dugoročno očekivanje, pa im pomozite da imaju kratkoročne ciljeve uz taj put – postizanje dobrih ocena, obavljanje domaćih zadataka, čitanje…
7. Kažnjavanje, a ne disciplinovanje
Deca moraju da nauče da neki postupci dovode do ozbiljnih posledica. Ali postoji velika razlika između discipline i kazne.
Deca koja su disciplinovana misle – napravila sam loš izbor. Deca koja su kažnjena misle – ja sam loša osoba.
Drugim rečima, disciplina daje vašem detetu samopouzdanje da u budućnosti može donositi pametnije i zdravije odluke, dok kažnjavanje čini da oni pomisle da nisu sposobni da učine bolje.
