Serija zemljotresa koja je pogodila Petrinju u Hrvatskoj uzdrmala je i zabrinula ceo region, a hrvatski seizmolog Tomislav Fiket je upozorio da će se u budućnosti događati i jači potresi i da će ljudi morati da nauče da žive s tim.
– Hrvatska je trusno područje, potresi su mogući i sigurno će se događati, pa i puno jači od ovih koje smo do sada imali, i s time treba naučiti živeti. Takva je situacija i u Italiji, pa život normalno teče, ne staje. Moramo biti svesni područja na kojem živimo – ističe Fiket.
Posmatrajući sve zemlje Mediterana, od Portugala, Španije gde spadamo i mi, Albanija, Grčka, a pogotovo Turska, imaju najjače zemljotrese i najviši seizmički hazard.
Kad je reč o Srbiji, žarišne zone koje mogu generisati velike zemljotrese su Kopaonik, zapadna Srbija, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac, Rudnik i Lazarevac.
Ne mogu da se predvide
Goran Krunić, iz Seizmološkog zavoda Srbije kaže da potres u Hrvatskoj, lančano ne može da dovede do seizmičkih aktivnosti u Srbiji.
– Mi imamo svoje seizmičke zone koje mogu biti pre ili kasnije aktivne. Ne možemo da kažemo da će Hrvatska da ih uzrokuje. Zemljotres koji se dogodio u Hrvatskoj osetio se kod nas, ali materijalne štete nije bilo. Takođe, zemljotresi ne mogu da se predvide. I mnogi jači od nas, i instrumentalno i tehnološki, sa dugogodišnjim projektima, nigde nisu objavili podatak u stručnoj literaturu da je neko mogao da predvidi zemljotres. Okvirno se može reći da može da se očekuje zemljotres, te i te magnitude, na tom i tom području u tom i tom vremenskom periodu, ali da kao meteorolozi kažemo da će se on desiti u narednih 12 ili 24 sata i na kom tačnom mestu, to je za sada nemoguće – objašnjava Krunić za “Vesti”.
Prema njegovim rečima zemljotres koji se dogodio Petrinji nije mogao da napravi bilo kakva oštećenja kod nas, čak ni blaga, jer je hipocentralna distanca od epicentra, negde oko 280 kilometara, čiji je intenzitet procenjen na tri stepena Merkalijeve skale, pa nema mogućnosti za neku štetu u našoj zemlji.
Seizmička aktivnost je stalna. Što se tiče zona koje su generisale jače zemljotrese kroz istoriju, to su Kopaonik, Rudnik, te gnjilanska zona i potez prema Makedoniji. Takođe i dolina Morave, kao i deo od Kraljeva do Kragujevca.
Subotica najmirnija
Po karti “seizmičkog hazarda” ugrožena su i područja centralne Srbije do Aleksandrovca, okolina Novog Pazara, delovi Vojvodine na severu Bačke kod Apatina, sam istok Banata duž granice sa Rumunijom, kao i područja oko Kladova i Negotina. U tri prikazane karte koje sabiru informacije u periodima od 95, 475 i 975 godina, najmanje zemljotresa u Srbiji bilo je na potezu od Subotice na severu, preko Vrbasa, do Bačke Palanke na jugu Bačke.
Geološki informacioni sistem Srbije prepoznaje sedam područja sa mogućim jakim zemljotresima: Vojvodina (Kanjiža, Bečej, Novi Sad, Ruma), zapadna Srbija (Loznica, Krupanj, Bajina Bašta), centralna Srbija (Lazarevac, Aranđelovac, Rudnik, Kraljevo, Kopaonik), područje Velike Morave (Svilajnac, Jagodina, Stalać), područje istočne Srbije (Golubac, Negotin), područje između Nišave i srednjeg i gornjeg toka Južne Morave (Dimitrovgrad, Bosilegrad, Niš, Vranje) i Kosmet (Peć, Prizren, Priština, Lipanj, Uroševac).
Podvlači se afrička ploča
– Za tektonske zemljotrese, karakteristične za naše oblasti, osnovni izvor energije su tektonski naponi izazvani podvlačenjem afričke ploče pod evropsku. S tim da imate i jadransku mikroploču koja je na primer bila krivac za potrese u Albaniji – objašnjava Krunić.
Jadransko more leži na Jadranskoj tektonskoj mikroploči, koja se u mezozoiku odvojila od afričke ploče. Kretanje ploče i sudar s Evroazijskom pločom je znatno uticalo na uzdizanje okolnih planinskih lanaca, a takođe utiče i na potrese.
Najjači potresi kod nas
Lazarevac 1922.
Zemljotres jačine 5,7 stepeni, dogodio se ujutru, 24. marta, u kojem su povređene četiri osobe.
Kopaonik 1980.
Posle zemljotresa od 5,9 stepeni po Rihteru, koji se dogodio 1980. godine na Kopaoniku, tlo se smirivalo narednih pet godina, te je 10. septembra 1983. godine zabeležen zemljotres jačine 5,3 stepena po Rihteru.
Dok u zemljotresu koji se dogodio na Kopaoniku, 18. maja 1980. godine, nije bilo poginulih, ali je povređeno 30 ljudi, na Rudniku, odnosno u Gornjem Milanovcu je, prema zvaničnim podacima, 15. maja 1927, u potresu iste jačine život izgubilo sedam osoba, a osmoro je povređeno. Oštećene su mnogobrojne kuće.
Mionica 1998.
U zemljotresu jačine 5,6 stepeni, koji se dogodio 29. septembra, prema nekim izveštajima, nastradala je jedna osoba, a 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok je 3.500 objekata pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.
Zemljotres koji je naročito uznemirio stanovnike centralne Srbije desio se 30. aprila 1999. godine, za vreme bombardovanja Srbije. Epicentar je bio u okolini Mionice, a intenzitet je bio 5,2 stepena.
Kraljevo 2010.
Poslednji zemljotres iznad pet stepeni koji pamtimo, dogodio se 2010. godine. Dogodio se u blizini Kraljeva, 3. novembra, intenzitet mu je bio 5,5 stepeni, a poginule su dve osobe. Zemljotres je u Kraljevu i okolini pričinio velika oštećanja.
