Unos velike količine rafinisanih šećera može povećati rizik od hronične upale. Istraživanja su pokazala da kada se smanji unos šećera, upalni marker (markeri inflamacije) u krvi opadaju. Ishrana bogata šećerom može imati štetne efekte na zdravlje, poput povećanja rizika od hroničnih bolesti, gojaznosti i propadanja zuba.
Takođe može doći i do hronične upale, kada se aktivira imuni sistem tela, što rezultira oštećenjem zdravih ćelija. Upala koja je posledica načina života, kao što su gojaznost, pušenje i dugo sedenje, može doprineti razvoju mnogih bolesti, kao što su srčane bolesti, dijabetes, reumatoidni artritis i Alchajmerova bolest.
Šećer i upalni procesi
Istraživanja su pokazala u više navrata da ishrana može imati značajan uticaj na upalne procese u organizmu, jer neke namirnice povećavaju upalu, dok druge smanjuju. Ishrana bogata šećerima mogla bi biti ključni faktor koji doprinosi hroničnoj upali.
Nekoliko studija je povezalo konzumiranje dijetalnog šećera, posebno iz zaslađenih napitaka i hroničnu upalu u organizmu. Osobe koje više konzumiraju šećere imaju više upalnih markera u krvi, uključujući marker nazvan C-reaktivni protein.
Studija iz 2014. pokazala je da ljudi koji su smanjili unos zaslađenih napitaka sada imaju niže faktore zapaljenja u krvi. Ovi nalazi podržavaju teoriju da konzumiranje šećera može izazvati upalu.
Istraživači su pokušali da utvrde kako šećer izaziva upalu. Ustanovili su da šećer stimuliše proizvodnju slobodnih masnih kiselina u jetri. Kada telo probavlja ove slobodne masne kiseline, nastaju jedinjenja koja mogu pokrenuti upalne procese.
Simptomi hronične upale
Uobičajeni simptomi hronične upale su: depresija, anksioznost i drugi poremećaji raspoloženja, bol u telu, stalni umor, nesanica zatvor, dijareja, refluks kiseline i druge probavne smetnje, dobijanje na težini i česte infekcije.
Osobe sa hroničnom upalom mogu imati povećan rizik od dijabetesa, depresije i demencije. Hronična upala kod starijih osoba takođe može imati veze sa većim rizikom od smrti.
Pored šećera i druga hrana takođe može izazvati upalu. Istraživači su pokazali da ishrana bogata zasićenim i trans mastima može dovesti do većeg rizika od hronične upale.
Prema “Arthritis Foundation”, hrana koja izaziva upalu uključuje: slatkiše, gazirana pića, zasićene masti, poput crvenog mesa, mlečnih proizvoda sa velikim procentom masti, brzu hranu, prženu hranu, biljna ulja, rafinisane ugljene hidrate, uključujući hleb, beli pirinač i beli krompir, soja sos…
Kako još šećer može da utiče na organizam?
Šećer ima mnogo dugoročnih efekata na organizam. Saharoza i fruktoza mogu dovesti do stvaranja plaka na zubima i vremenom do stvaranja karijesa. Bakterije koje izazivaju karijes koriste šećer kao hranu. Ishrana bogata šećerima omogućava bakterijama u ustima da rastu i erodiraju zubnu gleđ.
Pored lošeg uticaja na zube, konzumiranje napitaka bogatih šećerom kao što su gazirana pića, neminovno dovode do povećanog unosa kalorija, a vremenom i do gojaznosti, pogotovo kod mlađih osoba.
