Poglavar Srpske pravoslavne crkve postao je decembra 1990. Na tronu je bio tokom burnog razdoblja krvavog raspada SFRJ. Od Boga mu nije bilo dato da samo molitvom i postom svedoči hrišćanstvo, već se zajedno sa pastvom suočavao sa tragedijama i nedaćama tog vremena, bdijući nad nevoljnicima i poučavajući blagom rečju.
Često je govorio "čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi".
Kazivao je da "čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti", da "od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja".
"Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umire, dok ceo svet plače, on se raduje, jer se neće postideti u carstvu Božjem pred svojim svetim precima", poručivao je patrijarh Pavle.
Ukazivao je da "kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe".
"Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli" i da je bolje "da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi".
"Smirenost je majka svih jevanđeljskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenima daje blagodat, pozvani smo da činimo saglasno svome zvanju, znanju i umeću onoliko koliko možemo i koliko nam je Bog dao. Ni manje, ni više, a ono što mi ne uspemo da učinimo, to ostaje da učini Gospod i nadopuni naše nedostatke, poučavao je patrijarh.
Neutešne majkeU godinama građanskog rata na tlu SFRJ govorio je:
|
