Radio-televizija Srbije obeležila je 25 godina od smrti Radivoja Lole Đukića, televizijskog, filmskog i pozorišnog pisca i reditelja, komediografa, urednika u Radio Beogradu i utemeljivača Televizije Beograd. U prisustvu supruge Jelene, unuka Nemanje i Verice, kao i nekolicine nekadašnjih televizijskih poslenika i Đukićević kolega, ispred Loline biste koja se nalazi u Holu RTS-a (delo skluptora Gradimira Aleksića) postavljen je venac i održan prigodan program. Stvaralaštvo Radivoja – Lole Đukića i danas se najviše pamti po antologijskim serijama nadasve gledanim širom prostora nekadašnje Televizije.
Od “Servisne stanice” koju pamte najstariji, kada su se u Beogradu tokom emitovanja serije subotom uveče kafane zatvarale, a ulice pustele, a cela Jugoslavija sedela u grupama ispred malobrojnih televizora, pa sve do serija “Zlatni majdan”, “Bog je umro uzalud” , “Čovek sa četiri noge”, “Jedna ljubav i pet pokojnika”, mjuzikla “Ubi ili poljubi”, “Sačulatac”,”Pozorište u kući”. Te davne 1959. godine ova domaća serija “Servisna stanica” uživo se emitovala, a gledaoci od Vardara do Triglava grupno su pratili doživljaje gazda Jordana i v. d. Rake. Serija je mega-popularnim učinila jednu generaciju vrsnih komičara, Miodraga Petrovića Čkalju, Miju Aleksića, Đokicu Milakovića, Miodraga Popovića Debu, Dragutina – Gutu Dobričanina, a Radivoju – Loli Đukiću donela epitet neprikosnovenog majstora televizijske i filmske komedije u Jugoslaviji 60-ih godina prošlog veka. Međutim, Lolini filmovi i serije nisu bili samo komedija, bilo je tu i malo gorčine i realistički pogled na svakodnevni život običnog čoveka.
– Lola je mnogo voleo svoj posao jer je voleo ljude, voleo je Televiziju. Uživao je u svemu što je radio i želeo je da svakom gledaocu ulepša dan svojim humorom. Na sve načine pokušavam da sačuvam njegovo delo i nadam se da ga šira javnost nije zaboravila. Hvala Bojani Andrić i RTS-u što su upriličili ovaj mali događaj baš na dan kada je umro pre četvrt veka – rekla je Jelena Đukić, supruga Radivoja Đukića koja se danas brine o njegovoj zaostavštini.
Đukić je bio i jedan iz tročlane grupe za osnivanje televizije u Srbiji, a svojim radom proslavio je beogradsku televiziju.
Ispisivanje zasluga
Redakcija za istoriografiju RTS-a je za ovu priliku organizovala ispisivanje zasluga Lole Đukića na bisti. Radivoje – Lola Đukić preminuo je 1995. godine u Beogradu. Supruga Jelena je nakon toga čuvala sećanje na njega i učinila je sve da rad ovog pionira srpske televizije ne padne u zaborav. Svojim serijama i filmovima obeležio je jedno vreme.
– Tek u tim večernjim sanjarenjima čovek živi svoj pravi život. I nikad ne možete zaista upoznati čoveka, ako ne saznate šta on prevrće po glavi dok ne zaspi – pisao je između ostalog Lola Đukić.
