Sećanje na junake ne sme da izbledi

0

 

Venac je položen na centralni spomenik u selu Mauthauzen

Brojna groblja širom Evrope su svedoci koliko je srpskih rodoljuba nastradalo izvan matične države i položilo živote za slobodu, kao najveću vrednost jednog naroda. Ova godina, u kojoj se obeležava 100 godina od Prvog svetskog rata, odlična je prilika da naš narod, pogotovo mladi naraštaji, saznaju gde su sve njihovi preci "ostavili kosti" kako bi, upravo njima obezbedili slobodu. To je naglasio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je sa delegacijom položio vence na vojničko groblje u selu Mauthauzen. Prethodno je sveštenik Ljubisav Adžić održao parastos uz prisustvu brojnih predstavnika srpske zajednice i diplomatskih predstavništava.
Dodik je podsetio da su Srbi bili na strani pobednika u dva svetska rata, a da je hiljade njih stradalo ne samo u otadžbini već i širom Evrope. Sećanje na njih ne sme nikada da izbledi:

Predstavnici Crkvenog krsta uručili su monografiju
 

– Moramo da gajimo kulturu sećanja, a ne zaborava, kojem smo kao narod skloni. Nisam siguran ni da neki visoki zvaničnici, koji vode državu znaju za ovo srpsko groblje. Zahvalni smo austrijskim vlastima i našoj zajednici na ovim prostorima, što brane sećanje na žrtve rata. To mora biti obaveza i nas koji smo u matici – istakao je Dodik.
On je dodao da će se založiti da se na ovom mestu sagradi kapela koja će biti večno obeležje stradanja srpskih vojnika:
– Drago mi je da smo uspeli da oživimo sećanja na žrtvu i stradanje naših sunarodnika u Prvom svetskom ratu na ovim prostorima. Shvatamo to kao našu obavezu prema srpskim vojnicima, ali i prema sadašnjim i budućim pokoljenjima koje moramo da uputimo u našu istoriju, da bi oni mogli da održe secanje na srpske ratne zarobljenike koji su stradali u logorima, najviše Mauthauzen i Ašah. Zahvaljujem posebno Mladenu Filipoviću na učešću u organizaciji, kao i delegaciji Republike Srpske. Zajedno smo otvorili pitanje izgradnje spomen kapele na vojnom groblju u Mauthauzenu i postavljanja spomen-ploče u memorijalnom centru Mauthauzen – izjavio je Željko Malešević jedan od inicijatora obeležavanja sećanja na nastradale i član kluba Vidovdan iz Linca.

Doček: Hleb iso ispred hrama u Lincu
 

Pomenu na groblju u selu Mauthauzen su prisustvovali i ambasador BiH dr Tanja Milašinović Martinović, vojni ataše Slobodan Tanasilović, kao i Aleksander Barteu, predsednik Crvenog krsta Austrije. Parastosu su prisustvovali i predstavnici Crvenog krsta Gornje Austrije, koji inače brinu o održavanju groblja. Oni su predsedniku Republike Srpske uručili posebnu monografiju o Prvom svetskom ratu i grobljima u Gornjoj Austriji.
Ispred glavnog spomenika na groblju u Mauthauzenu pesmu "Otadžbina" pročitao je Jovan Kovač, član Srpske zajednice iz Linca.
Predsednik Republike Srpske je položio venac i na spomenik jugoslovenskim žrtvama u nacističkom logoru Mauthauzem, udaljenom desetak kilometara od istoimenog srpskog groblja. On je obišao i unutrašnjost logora i prostorije gde je na zverski način život okončalo više od 100.000 zarobljenika od čega više od 5.000 Srba.

 

Poseta hramu
Predsednik Srpske je boravak u Gornjoj Austriji počeo u sedištu Srpske pravoslavne parohije Linc, hramu Svetog Oca Vasilija Ostroškog. Dodik je u toku nedeljne liturgije stigao u hram u pratnji saradnika na čelu sa Mladenom Filipovićem, predstavnikom Republike Srpske u Beču, a dočekao ga je i Željko Malešević ispred srpskog kluba Vidovdan. Ispred hrama u srpskoj nošnji, sa pogačom i soli dobrodošlicu mu je poželela devojčica Elena Narić. Sveštenik Ljubisav Adžić je posle liturgije je pohvaLio uvaženog gosta što je za shodno našao da prvo poseti hram. Brojni vernici su zatim iskoristili priliku da se pozdrave i uslikaju sa predsednikom Dodikom.

 

Parastos i u Ašahu
Sveštenik Ljubisav Adžić, predstavnik RS u Beču Mladen Filipović i predstavnici srpskih zajednica i klubova u Austriji prisustvovali su i parastosu na srpskom vojničkom groblju u mestu Ašah. Na ovom groblju počivaju 5.362 Srbina, dok je njih oko 8.000 sahranjeno u selu Mauthauzen. Samo desetak kilometara dalje od tog sela, za vreme Drugog svetskog rata oformljen jedan od najvećih nacističkih logora Hitlerove Nemačke. Groblje u Mauthauzenu je, sa Zejtinlikom, kod Soluna u Grčkoj, jedno od najvećih u inostranstvu, na kome počivaju naši ratnici. Posle obilaska
Ašaha, upriličen je ručak u prostorijama srpskog kluba Vidovdan, jednom od inicijatora polaganje venaca na srpska vojna groblja.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here