Književnik Dobrica Erić preminuo je danas u 83. godini života, ovom prilikom prisećamo se intervjua koji je dao za naš list “Vesti”.
SMISAO ŽIVOTA
Šta je za vas sreća?
– Sreća je biti zdrav i imati porodicu, pristojnu kućicu u prirodi i raditi ono što volite.
U šta verujete?
– U Boga.
Kako biste definisali ljubav?
– Kad čovek voli, on može sve, kad ne voli, ne može ništa.
Opišite svoje najveće iskušenje.
– Kad sam iz sela prelazio u grad. Prelazak iz prirode u veštački, betonski prostor je kao prelazak iz raja u pakao, a vama se čini da je obratno.
Kad ste bili najradosniji?
– Najradosniji sam kad se javim deci i kada po njinim glasovima osetim da su dobro i da su radosni.
Kada ste bili najtužniji?
– Kada mi je umro brat Dobrivoje, mlad i neoženjen, kada su mi umirale drage osobe i bliski prijatelji, kad se raspala Jugoslavija i počeo građanski rat u Hrvatskoj i Bosni i kad smo izgubili bitku na Kosovu…
Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?
– Time što se nisam navadio da se ponosim.
Čime se ne ponosite?
– Ćutanjem o mnogim ružnim stvarima koje se svakodnevno događaju pred našim očima i ušima.
Šta je vaše najveće blago?
– Moja deca i moji unuci, moja rodna kuća i moje knjige i pesme.
Da se ponovo rodite, kakav biste život izabrali?
– Verovatno isti ovakav, ali mislim da ne bih pošao iz zavičaja.
DETINJSTVO
Šta ste kao dete želeli da budete?
– Harmonikaš.
Ko je bio junak vašeg detinjstva?
– Miloš Obilić, kao prvi, jer se i moj otac zvao Miloš. Zatim Banović Strahinja, Miloš Vojinović, Boško Jugović, Kraljević Marko i Hajduk Stanko.
Opišite najlepši trenutak u svom detinjstvu.
– Celo moje detinjstvo bilo je najlepši trenutak u životu.
Koji je bio najtužniji trenutak iz tog doba?
– Kad je buknuo rat, Nemci su nam zapalili celo domaćinstvo. Porodica se rasula po zabačenim delovima sela…
STVARNOST I KAJANJE
Kako biste opisali sebe u jednoj rečenici?
– Stihovima iz jedne mladalačke pesme: “Ja sam bio ribar u jezeru suze koji lovi muze kroz kukuruze”.
Opišite prvu životnu lekciju koju ste naučili.
– Bio sam mali i ne mogu da je se setim.
Koja vam je bila najveća greška u životu?
– Što sam napustio zavičaj.
Koji je bio najbolji potez u vašem životu?
– Što nikad nisam želeo da se bavim politikom i da vozim automobil. I što nemam računar, već olovku koja piše srcem.
Kad ste poslednji put pocrveneli i zbog čega?
– Najlepše pocrvenim kad me čeka lepa gospa izazovnog osmeha, a najružnije pocrvenim kad neki vukodlak ili veštica preko televizora počnu da laju i pljuju po mojoj zemlji i po mom narodu.
Šta može da vas nasmeje?
– Osmeh svakog deteta, a posebno osmesi moje dece i unučadi.
Šta može da vas rasplače?
– Svaki prosjak u gradu.
Zbog čega se najviše kajete?
– Od kajanja vajde nema. Možda ipak zbog nekih ružnih reči koje sam u retkim prilikama i u besu izrekao.
Šta vas plaši?
– Plaše me bolesti koje bujaju na sve strane, plaši me rasparčavanje i rasprodaja naše otadžbine.
Koje mane biste se oslobodili ovog časa?
– Ne znam. Danas je sve isprevrtano, ono što je nekad bilo vrlina, sad je mana.
Koju svoju vrlinu smatrate najdragocenijom i zašto?
– Jednostavnost i skromnost i neizlečivi i nezamenljivi osećaj rodoljublja.
U kakvim situacijama lažete?
– Samo u šali i dokolici, pri ćaskanju sa prijateljima.
Kome i zbog čega dugujete izvinjenje?
– Pre svega mojoj deci, koja su u svojim najsunčanijim godinama, u svom detinjstvu orosila suzama cveće moje poezije.
Kome i zbog čega dugujete najveću zahvalnost?
– Ocu i majci, Milošu i Radi. On je bio protiv svega što sam radio, pogotovo protiv mog pisanja, a ona me je podržavala u svemu, pa i u pisanju. Tako mi je otac stvarao upornost svojim nerazumevanjem, a majka mi je davala snagu svojom dobrotom.
Šta može najbrže da vas iznervira?
– Pomodarsko, bezbožničko, ološko, plaćeničko pljuvanje po našoj zemlji Srbiji, po našem narodu i njegovim najboljim i najčasnijim sinovima.
Da li ste imali želju da nekada nekog udarite i zbog čega?
– Više puta, pogotovo u novijim godinama, kada nam pozleđuju stare rane, a ljagaju nam svetinje, ali nisam više baš kadar za udaranje, sem u pesmama. Ali, udariće Gospod one na koje pravednici (a i sebe tu smatram) ukažu prstom ili mišlju.
PRIJATELJI I ONI DRUGI
Kakve osobine moraju da poseduju vaši prijatelji?
– Moraju biti jednostavni, skromni i čestiti ljudi, a pre svega iskreni i rodoljubi, nikako oni čipovani, ispranih mozgova, pomodari na našu štetu i tuđu korist – bezmudijalisti.
Šta smatrate izdajom u prijateljstvu?
– Kad izgubite poverenje prijatelja, završeno je to prijateljstvo.
Kako se štitite od neprijatelja?
– Izbegavam ih na uljudan način i pravim se da ne znam da su mi neprijatelji.
Koga ne biste voleli da sretnete u liftu?
– Nijednog političara, pogotovu nekog od ovih žutokljunaca, a posebno ne bih voleo da sretnem nekog pisca koji se razbaškario u politici. Ja sam seljak u duši, a zna se da seljaci nikad nisu voleli političare.
Sa kim biste voleli da sedite sat vremena na klupi u parku?
– Sa ponekom lepom ženom koju sretnem i sa svakim detetom koje proleti pored mene. I sa nekim mojim vršnjakom, penzionerom, pogotovo ako je iz moje zgrade na Autokomandi u kojoj ima dosta finih ljudi.
VREME UŽIVANJA
Koju pesmu uvek rado slušate?
“Čija frula ovim šorom svira?”, “Tri godine kako žito klasa”, Larinu pesmu iz filma “Doktor Živago” i mnoge pesme Divne Ljubojević i Biljane Krstić.
Kako i s kim najradije provodite slobodno vreme?
– Sa svojom decom i unucima, sa sve ređim prijateljima, sa samim sobom i pticama u zavičaju.
Koju knjigu biste poneli na pusto ostrvo?
– “Gradinar”, “Dnevnik o Čarnojeviću”, “Hajduk Stanka”, “Hadži-Đeru”, “Ružu Todorovu”, “Derviš i smrt”, “Korene”, “Braću Lavlje srce” i jednu moju “San Gružanske letnje noći”.
Koji vam je najomiljeniji film ili pozorišna predstava?
– “Let ždralovi” i “Skupljači perja”.
Koji je vaš najveći talenat?
– Valjda pesnički, drugi nemam.
Kojoj ličnosti se najviše divite?
– Milunki Savić među mrtvima i Dušanu Saviću među živima. Ona se junački borila sa dušmanima u ratu, a on se junački bori sa dušmanima u miru.
Koji svoj san nikada nećete zaboraviti i zašto?
– Brzo ih zaboravljam.
Da li smo sami u svemiru i zašto tako mislite?
– Ja mislim da nismo sami, a što tako mislim, ni ja neću da kažem.
Šta biste uradili kad biste u Srbiji imali vlast samo na jedan dan?
– Doneo bih strog zakon da se svi momci ožene i sve devojke poudaju, i da svaki bračni par mora imati bar po troje dece, u selu – četvoro.
Koju svoju želju smatrate neostvarivom?
– Ovu koju sam sad izrekao.
Zbog čega i kada ste poželeli da imate čarobni štapić u ruci?
– Kada nas je bombardovao NATO- Nacistička antisrpska teroristička organizacija.
Šta je za vas već “smak sveta”?
– Amerika i njene verne pratilje Velika Britanija i Nemačka. Oni vode ratove i parade ponosa širom sveta, uništavaju države i narode i za to dobijaju Nobelovu nagradu za mir.
Po čemu biste voleli da vas ljudi pamte?
– Po mojim potomcima i po mojim pesmama.
Šta mislite da nas čeka posle smrti?
– Ono što sam zaslužio u životu.
Na kakav način biste želeli da vaši najbliži “provedu”, komemoraciju ili pomen povodom vašeg odlaska sa ovog sveta?
– Po narodnom, crkvenom običaju, uz poneku recitaciju, možda, umesto prigodnih govora, muzike i plača. I bez uobičajene paganske gozbe.
– Pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući u Gornjoj Gruži u Šumadiji, kraj reke Gruže, u blizini manastira Vraćevšnica, šumadijskog Hilandara. Pesme su mu ušle čitanke, antologije i školske lektire.
– Sebe naziva bivšim čobaninom i zemljodelcem, zanatlijom, amaterom sa 15 neizučenih zanata, profesionalnim pesnikom i romanopiscem za decu i odrasle i kazivanje svojih pesama.
– Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, više od 40 knjiga za decu (“Svet u Suncokretu”, “Vašar u Topoli”, “Večni kratkovečnici”, “Leto u Kalipolju”, “Čardak između četiri jabuke”, “Roždestvo ratarevo”, “Razapeta zemlja”, “Vilina dolina”, “Ekološki bukvar”, “Plači, voljena zemljo”… ). Njegova dela prodata su u tiražu od milion primeraka.
– Bio je urednik časopisa “Poletarac” i “Raskovnik”, kao i izdavačke kuće “Nolit”.
– Dobio je brojne nagrade (Zmajevu, Vukovu, Neven, Žičku hrisovulju, Zlatni ključić Smedereva, Matićevu povelju)…
Objaveljeno u dvenom listi “Vesti” u nedelju 03.01.2010. godine.
