U danima oko 29. novembra, iako je Jugoslavija nestala, zadržala se tradicija svinjokolja u svim krajevima Srbije. Jer bez pršute, slanine, čvaraka i kobasica nezamisliva je zimska trpeza. Vasilije Dumedaš iz Vizića, kod Iloka, kaže za “Vesti” kaže da je svinjokolj u vreme stare Juge bio pravi praznik.
– Okupe se komšije, celo selo, pa se kolju svinje, sprema se sarma, mešaju se čvarci. Svi su bili razdragani jer fabrike su dobro poslovale, zarade su bile redovne, bilo je to jedno drugo vreme – priča Vasilije.
Iako stare države odavno nema, svinjokolj se održao, a starija generacija se s nostalgijom sete prohujalih vremena.
Svetozar Cveta Murgaški živi u Čeneju kod Novog Sada i rado se seća vremena kada se praznovalo po nedelju dana.
– Dan Republike se slavio, ljudi nisu radili po nedelju dana, spajali su dane da bi završili sve oko obrade svinja. Okupi se cela familija, porodica, kumovi. Bilo je to zlatno doba. Svega je bilo, i para i veselja – priča Cveta.
I Zlatan Đurić, iz okoline Sremske Mitrovice, pamti doba praznični svinjokolj bio povod za okupljanje i starih i mladih:
– Okupi se pola sela i svi po nešto rade. Bilo je lepo i veselo. Dobro se živelo u staroj Jugi, svi su imali dovoljno i ljudi su bili veseliji.
On se sa setom seća dana kad su se krčkali čvarci, rumeni od mleka, a mlađe žene pekle svežu džigericu.
– Taj miris nas sve prati od detinjstva i danas ga se rado sećamo – priča ovaj 56-godišnji Sremac.
Prema njegovim rečima, iako se običaj svinjokolja zadržao, danas je ipak sve ređi jer su ljudi napustili sela i otišli u grad.
– Išlo se u selo kod ostarelih roditelja i klale se svinje, ali je danas sve manje torova i ovaj običaj se sve više gubi – završava Zlatan.
Svako imao zaduženje
– Dok su muškarci obrađivali svinje tovljenika, žene su odmah pržile sveže meso, a i školska deca su imala svoja zaduženja i mešali su čvarke. Taj običaj se zadržao do današnjeg dana u većini kuća širom Vojvodine – kaže Cveta Murgaški.
