Dan Republike bio je praznik koji ima vrlo problematično poreklo, zato što je to bio događaj koji je na ivici legitimnosti jer su Slovenci i Hrvati imali prave delegacije na zasedanju Avnoja, a Srbi nisu, zapravo bili su sakupljeni iz postojećih jedinica, objašnjava za “Vesti” istoričar Predrag Marković.
Prema njegovim rečima, jedini nacionalni zahtevi o kojima se raspravljalo na Avnoju su bili slovenački i hrvatski.
– Već tada se video koren krize te države jer Slovenci i Hrvati nastupaju kao državna delegacija i traže neke posebne ustupke, recimo, ujedinjenje Istre i Primorja sa Hrvatskom i Slovenijom, pa tek onda sa Jugoslavijom. To je bio početak, u samom osnivačkom aktu te Jugoslavije postoji ta posebnost Hrvatske i Slovenije, dok ostali nisu imali nikakve zahteve – kaže naš sagovornik.
Zasedanje Avnoja je u svakom slučaju diplomatski trijumf jer je nametnuo svoju odluku velikim saveznicima.
– Zasedanje Avnoja je tempirano tako da bude pre velike konferencije u Teheranu. Proglašenje Republike i maršala Tita je veoma uzrujalo Staljina jer se veoma plašio kako će Amerikanci i Britanci da reaguju, međutim, oni su prihvatili da je partizanski pokret njihov saveznik. To je jedan od retkih slučajeva da je jedna mala zemlja zapravo nametne svoje priznanje i Tito je uspeo da nametne svoju odluku saveznicima, sticajem okolnosti. Bila je to neverovatna diplomatska pobeda partizanskog pokreta – nastavlja Marković.
Odluke Avnoja za daleku budućnost Jugoslavije nisu bile dobre jer osim za Sloveniju i Hrvatsku nijedan drugi odnos nije definisan, smatra ovaj istoričar.
Problem identiteta
Srbija se za razliku od ostalih republika dugo držala 29. novembra kao praznika i poslednja ga se odrekla, ukazuje Marković:
– To je problem našeg identiteta jer smo se mi identifikovali s Jugoslavijom. Pošto smo se držali te iluzije da postoji nekakva mala Jugoslavija, mi nismo znali koji datum da uzmemo kao svoj praznik.
