Danas je Dan Republike i stari je popio malo, na televiziji Lepa Brena i stari se seća ratnih vremena, pevalo je “Zabranjeno pušenje” pesmu posvećenu čuvenom, danas gotovo zaboravljenom 29. novembru.
Pretposlednji dan jedanaestog meseca decenijama se proslavljao kao jedan od najznačajnijih praznika u SFR Jugoslaviji. Generacijama koje su ga slavile ostao je u lepom sećanju zbog neradnih dana, porodičnih druženja, polaganja polaganja pionirske zakletve kad su prvaci dobijali plave kape i crvene marame. Ispaljivani su počasni plotuni, organizovane su svečane akademije i dodeljivane nagrade Avnoja.
Ulice gradova su bile puste, a po selima se organizovao svinjokolj. Praznik se slavio dva dana, često se spajao s vikendima, pa su svi uživali u mini odmoru. Vredne domaćice pravile su sarmu, a muškarci su pili vruću rakiju i mešali čvarke. Brojne firme su organizovale putovanja najčešće u Trst, odakle su se građani SFRJ vraćali se s torbama prepunim farmerki, cipela, najlon čarapa i raznih đakonija. Bilo da su putovali organizovano autobusom ili fićom ili stojadinom, prtljažnike je bilo teško zatvoriti jer su bili krcati.
Međutim, od raspada bivše SFRJ ovaj praznik prestale su da slave sve nekadašnje republike, a poslednja među njima je to učinila Srbija, gde se ovaj datum obeležavao sve do 14. novembra 2002. godine, kad je ukinut odlukom Savezne skupštine SR Jugoslavije. Novim generacijama ovaj praznik ne izaziva emocije, ali i dalje ima onih koji vole ovaj praznik, jugonostalgičara koji ga obeležavaju, jer je on za njih asocijacija na bolji i lepši život u velikoj zemlji.
Sociolozi ukazuju da su nekad omiljeni praznici brzo zaboravljeni. Navode da su ostale uspomene, dodajući da mnogi ne pamte ni šta se desilo juče, a kamoli u dalekoj prošlosti. Ipak, Dan Republike je za mnoga pokolenja asocijacija na doba da su manje-više svi bili ravnopravni po socioekonomskom statusu. Zbog toga budi nostalgiju i žal za prohujalim vremenima.
Masovni običaj među jugoslovenskom mladeži bio je i da se svadbe zakazuju na taj državni praznik, da bi slavlje bilo još veće. To je bio jedini događaj koji je mogao prosečnog Jugoslovena na dan kad se kod kuće sedi, jede, pije i gledaju partizanski filmovi, istera iz kuće. Svadbe su bile mnogo manje glamurozne nego danas, a mladenci su kao svadbeni dar dobijali servise čaša, escajge, tanjire i svi su bili zadovoljni.
U čast Dana Republike uveče se na prvom programu državne televizije emitovao partizanski film, a na drugom je prikazivan splet kola i plesova naroda i narodnosti SFRJ. Tokom dana na malim ekranima bio je obavezan dokumentarni program koji je veličao slavne bitke iz Narodnooslobodilačke borbe.
Poslednja generacija pionira u Jugoslaviji položila je zakletvu 29. novembra 1989. Dve godine kasnije Jugoslavija je nestala je u plamenu građanskog rata, a pionirska zakletva kao i ona koju su položili vojnici i oficiri JNA pogažena je i ostala mrtvo slovo na papiru.
Ukidanje monarhije
Dan Republike slavio se u zemljama bivše Jugoslavije u spomen na proglašenje federalne Jugoslavije, a 29. novembra 1943. godine u Jajcu donete su i ove odluke: ukinuta je monarhija i oduzeta su sva prava kralju Petru Drugom Karađorđeviću. Ustavotvorna skupština je usvojila deklaraciju o proglašenju republike prema kojoj je Jugoslavija “savezna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji”.
Na Drugom zasedanju Avnoja doneta je i odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada, a Josip Broz Tito tada je proglašen za maršala Jugoslavije i vrhovnog komandanta.
Staro ime se ne predaje
Između 2004. i 2007. godine Skupština grada Beograda je donela odluku o izmeni imena nekoliko stotina ulica, a među najvažnijima našlo se i preimenovanje i jedna od najdužih ulica 29. novembra u Bulevar despota Stefana. Praksa menjanja toponima u kojima se sadrži nasleđe iz vremena komunizma i Jugoslavije jeste učestala, ali ne uvek i prihvaćena u narodu.
Pripadnici mlađe generacije, uglavnom tinejdžeri, nagađaju da se 29. novembra obeležavao “neki stari državni praznik”, dok gosti iz manjih gradova kažu da za ovu ulicu znaju da se oduvek zvala po Danu Republike, pa je i oni i sada tako zovu.
