Nije tajna da je Tito voleo umetnost, a svirao je i klavir. Na svim njegovim proslavama, pa tako i povodom Dana mladosti, pevači su bili rado viđeni gosti. Među najdražim maršalovim gostima su bili umetnički bračni par Milka Stojanović i Živan Saramandić, legende naše i svetske opere
– Pevali smo često za Tita i na rođendanima i za Novu godinu. On je naročito voleo Živana i njegove ruske pesme koje je izvrsno pevao – kaže Milka za “Vesti”.
Ona se s nostalgijom seća tog vremena.
– Bilo je to vreme prosperiteta i razvoja u svakom smislu te reči. Toliko toga je rečeno da je izlišno i pričati o tom vremenu, ali Tito je znao šta je umetnost i cenio je umetnike. Takav državnik se jednom rađa – kaže legendarna operska pevačica.
Ona i dan-danas čuva korpu u kojoj joj je maršal poslao cveće. Cveća više nema, ali korpa ovu umetnicu seća na neko prošlo srećnije vreme.
I Breda Kalef, čuvena operska diva, pevala je na Titovim proslavama, a naročito lepo sećanje sa rođendana Josipa Broza ima Vojislav Bubiša Simić, legendarni džez muzičar:
– Uspelo mi je da od Tita izvučem priznanje da voli džez. Bogdan Babić, dirigent hora “Branko Krsmanović” i ja bili smo pozvani da ostanemo kao gosti na prijemu povodom njegovog rođendana. Mislim da je bila 1959. godina. Šef protokola nam kaže da priđemo maršalu, da se upoznamo sa njim, čestitamo mu rođendan i da odmah idemo u bife. Čestitam mu i kažem: “Da li mogu nešto da Vas pitam?” Kad sam to rekao. svi su se skupili oko mene uplašeni šta ću da pitam. A ja ko iz topa kažem: “Da li je tačno da vi ne volite džez”? Nastupi tajac. Neugodnu situaciju prekida Tito i kaže: “Volim ja džez, ali onaj pravi koji je nastao u Africi. Skoro sam se vratio iz Sudana i tamo sam slušao izvanredan džez. Amerikanci su ga samo pokvarili”. Kakav džez u Sudanu, mislim ja, ali ništa naravno ne zborim. Tito nije bio visok rastom, svi oko njega bili su viši, ali se on izdvajao harizmom, šarmom, ne umem to da objasnim. Bio je poseban, jedinstven čovek koji zrači.
Đorđe Balašević i njegov bend Rani mraz bili su najpoznatiji po himni generacije – pesmi “Računajte na nas”.
– Hteo sam da napišem pesmu u kojoj bih izrazio svoje osećanje i divljenje prema domovini i našem narodu. Razmišljao sam mnogo o tome. Jedne subote i nedelje, marta 1978. godine, napisao sam je. Pesma je ubrzo postala hit – pričao je svojevremeno Balašević.
Članica legendarnog Kola Živka Grbić je nastupala pred Titom na rođendanima i raznim drugim svečanostima.
– Bila je velika čast igrati u Kolu. Tito je veoma voleo pesmu i igru. Ne znam koliko puta smo gostovali u Karađorđevu, na Brionima, na rođendanima. Samo nas pozovu i mi idemo. Nikad se nije mešao, niti nešto posebno tražio da se izvede. Sve to nam je određivala naša velika Olga Skovran. U zavisnosti od pozornice, ona je procenjivala koje igre ćemo igrati. Posle koncerta ostajali smo sa Titom i njegovim društvom. Bili su tu i Jovanka Broz, Aleksandar Ranković, Slobodan Penezić Krcun. On je mnogo voleo nas igrače. Kaže nama jednom Krcun: “Blago vama, vi možete i da se malo napijete, niko vam neće zameriti, a ja bogme ne mogu”! – prepričala je svoja iskustva za “Vesti” Živka.
Sat za Bregovića
I Bijelo dugme često je uveseljavalo Tita, a Goran Bregović jedno vreme se nije odvajao od sata koji je dobio od maršala. Omiljena pevačica doživotnog predsednika SFRJ svakako je bila i Neda Ukraden, a naročito njen hit “Ovo nam je naša borba dala”.
Nikola Karović za maršala pevao 102 puta
Čuveni umetnik Nikola Karović bio je svakako Titov omiljeni pevač, a u toku karijere nastupao je za 61 državnika i tako dospeo u Ginisovu knjigu rekorda.
– Pevao sam po službenoj dužnosti Titu 102 puta, a 103. put je bio na njegovoj sahrani. Ma kako danas zvučalo, za mene je bila čast da nastupam za njega. On je bio veoma fin, pristupačan i šarmantan. Obraćao mi se sa ti i nije skrivao da sam mu simpatičan. Ja sam se prema njemu ophodio s poštovanjem, ali umeo sam i da ga potapšem po ramenu. Voleo je i da se šali. Jednom prilikom kad smo putovali brodom “Galeb” za Aleksandriju pevao sam iz sve snage i srca, kad mi je prišla Titova pudlica i počela da zavija oponašajući me. Bilo mi je neprijatno, dok je svima drugima bilo zabavno – kazivao je za “Vesti” Nikola.
Uspomene Zdravka Čolića
Legenda domaće muzike Zdravko Čolić imao je tu čast da peva Titu nekoliko puta, bio je učesnik nekoliko sletova, a snimio je i pesmu “Druže Tito, mi ti se kunemo”.
– Sećam se vremena kad sam mu pevao i to su lepe uspomene. To da vojnik peva Titu na Brionima nije baš bila česta pojava. Posle mesec i po dana u vojsci zove me ekipa iz Doma armije da nastupim pred Titom. Devojke u trikoima, Lokice i ja u uniformi, kratko podšišan. Tito nam je svima tada čestitao Novu godinu. Rekao mi je tada “E, dobro je tebi, dobro je tebi, voleo bih da sam na tvom mestu.” Ja sam mu odgovorio: “Dobro je, druže predsedniče, dobro je.”
Desant na Drvar
Mnogi su znatiželjni zašto je Tito kao svoj rođendan proslavljao 25. maj, iako nije rođen na taj dan. Izbor je pao na baš na taj dan jer, po podacima kojima su Nemci raspolagali, tog dana je bio Titov rođendan, pa su računali na slabiji otpor i 1944. godine izvršili desant na Drvar. U venčanom listu Tita i Jovanke kao datum njegovog rođenja piše 25. maj. Doživotni predsednik SFRJ je, po sopstvenoj tvrdnji, rođen 7. maja.
Joška Broz: Moj deda je podigao zemlju iz pepela
Josip Joška Broza “Vesti” kaže da je Tito bio veliki državnik i da ga se ljudi sećaju s velikim poštovanjem.
– Tito je bio čovek koji je zemlju podigao iz pepela, a nekadašnji Dan mladosti značio je mnogo. On je 35 godina vladao zemljom i svi su bili zadovoljni. Ljudi su obožavali maršala i dan-danas bi slavili njegov rođendan – kaže Joška.
On kaže da je ove godine, 4. maja, na dan Titove smrti bio u Kući cveća i kaže da je bilo mnogo ljudi, ali nažalost samo jedan novinar.
– Mogu reći da je Kuća cveća posećenija od muzičkih i sportskih zbivanja što dovoljno govori o Titovim zaslugama – kaže Joška.
Beli Bosiljčić, reditelj spektakla
Glumac Milan Bosiljčić, sin legendarnog koreografa Milana Bosiljčića Belog, koji je radio Titove sletove, kaže za “Vesti” da su proslave Dana mladosti na stadionu JNA bile spektakularne.
– Moj otac je radio sletove koji su se održavali na stadionu JNA. Moj otac je bio sjajan koreograf i koliko se sećam sve sletove je pripremao do detalja, da bi sve bilo perfektno – kaže popularni glumac, objašnjavajući da je maršal izuzetno cenio predanost i rad Belog Bosiljčića.
Pismo Staljinu
Josip Broz bio je miljenik Zapada, i podjednako prijatelj komunističkih državnika kao i kraljevskih familija. Ali posle raskida odnosa između Jugoslavije i SSSR 1948, Tito nije bio najpopularniji revolucionar iza gvozdene zavese i u nekoliko navrata Staljin je, navodno, pokušao da ga likvidira. Navodi se da je Tito bio primoran da otvoreno piše Staljinu.
“Prestani da šalješ plaćene ubice da me ubiju. Već smo uhvatili petoricu, jednog sa bombom, jednog sa puškom… Ako ne prestaneš da šalješ ubice, ja ću poslati jednog u Moskvu i neću morati da pošaljem drugog.”
Ne zna se šta je Staljin na to odgovorio.
