Jecaji majke Maje odjekivali su grobljem na kojem je juče sahranjen 12-godišnji Sava Stevanović, koji je poginuo kada je na njega na igralištu Tehničke škole u Knjaževcu pala konstrukcija gola dok je igrao fudbal.
Iznemogla od tuge i bola, po kiši koja je neprestano lila, ona je grlila i tešila ćerku Tijanu, koja je sve vreme plakala za mlađim bratom, a oca nema već nekoliko godina pošto je poginuo u saobraćajnoj nesreći.
|
Prijava protiv direktorke |
– Tijana, nemoj da plačeš. Tvoj bata je sada s anđelima! Vidiš, kćeri, da je i Bog zaplakao za našim Savom – tešila je majka.
Povorka od nekoliko stotina ljudi ispratila je poslednji put nesrećnog dečaka.
– Ovo je događaj koji izaziva muk. Neka nam Sava ostane u najboljoj uspomeni, sećajmo ga se iz trenutaka sreće koje smo proveli s njim, dobrim drugom, marljivim đakom i sportistom koji je mnogo obećavao – rekao je Savin razredni starešina Ivica Mišić i u ime Savinih drugova iz OŠ "Dimitrije Todorović Kaplar" zauvek se oprostio od mališana.
Dok je mali kovčeg spuštan u raku, grobljem su odjekivali jauci. Mališan je sahranjen pored oca Nebojše.
– Nebojša, čuvaj nam Savu! Ne plaši se, sine, tvoj tata će biti uz tebe – plakala je neutešna rođaka.
