Mikronutrijenti su zajednički naziv za vitamine i minerale od vitalnog značaja za naše telo. Ako ih unosite u određenim kombinacijama, onda oni igraju ključnu ulogu u jačanju imuniteta – napisao je dr Furman u knjizi “Superimunitet”.
On veruje da smo zbog loših prehrambenih navika ostavili svoje telo da se samo bori protiv virusa i bakterija, što rezultira čestim prehladama i sve većim rizikom od teških i ozbiljnijih bolesti. Za tako loš nivo našeg prirodnog imuniteta on krivi prerađenu hranu bogatu mastima i šećerima, kao i to što slabo jedemo voće i povrće.
“Standardni problem naše ishrane leži u tome što se najveći deo našeg jelovnika zasniva na ugljenim hidratima – uživamo u testenini, pirinču, krompiru i hlebu. Nasuprot tome, piramida ishrane za superimunitet bazira se na voću, povrću, posnom mesu i ribi bogatoj omega-3 masnim kiselinama”, naveo je.
On preporučuje da najmanje dva obroka dnevno treba da sadrže zeleno povrće, a polovinu povrća treba da jedete sirovo da se mikronutrijenti ne bi izgubili kuvanjem. Sledeća važna grupa namirnica je voće. Treba da pojedete tri do četiri komada voća dnevno, uz šaku bobičastog voća i šaku orašastih plodova.
Jaja, meso, pre svega piletina, ćuretina, teletina i riba, mladi sir i jogurt na jelovniku treba da budu samo tri puta nedeljno, i to ne u količinama većim od 200 g dnevno. Ugljeni hidrati treba da budu zastupljeni, ali tri puta manje nego povrće, a na spisku odobrenih namirnica su integralne žitarice, pasulj, grašak, kukuruz, ječam, zob, kinoa i bundeva.
Prerađeni slatkiši su dozvoljeni, ali u umerenim količinama, i to jednom u petnaest dana.
Da li je skupa?
Pošto se uglavnom bazira na svežem voću i povrću, nutricionistička dijeta spada u red onih dijeta koje vam neće mnogo oštetiti kućni budžet. Naravno, uvek birajte sezonsko voće i povrće, ali i smrznuto je sasvim prihvatljivo.
Da li je teška?
Ako volite meso, sireve i slatkiše, onda vam neće biti lako. Ova dijeta više odgovara ljudima koji vole povrće, ali ako imate snažnu volju i pre dijete očistite frižider od zabranjenih namirnica, biće vam lakše.
Dakle, frižider napunite keljom, prokeljom, spanaćem, kupusom, karfiolom, zelenom salatom, zelenim i crvenim paprikama, prazilukom, jagodama, pečurkama, paradajzom, lukom, šargarepom, malinama, narandžama i crnim grožđem.
Svaki dan treba da pojedete:
– veliku činiju zelene salate ili kupus salate sa crnim lukom, paprikama, maslinama i paradajzom;
– oko 150 g mahunarki (pasulj, grašak, boraniju, kukuruz) pripremljenih kao varivo. Dakle, dinstajte ih na malo maslinovog ulja sa lukom i šargarepom;
– 3–4 voćke po vašem izboru;
– šaku bobičastog voća za užinu između ručka i večere;
– šaka orašastih plodova za užinu između doručka i ručka.
Primer jelovnika
Doručak:
Dva kuvana jajeta s integralnim hlebom, 100 g salate od svežeg povrća, jedna voćka po izboru.
Užina:
Šaka bobičastog voća.
Ručak:
250 g pečuraka dinstanih sa prazilukom, parče integralnog hleba i 200 g zelene salate sa svežim povrćem. Svakog trećeg dana možete da jedete ribu ili meso.
Užina:
Šaka orašastih plodova.
Večera:
150 g mladog sira, 100 g salate od svežeg povrća.
