Posle dve godine iščekivanja susreta sa jednim od najpriznatijih koreografa svoje generacije u Britaniji, beogradska publika je treće večeri festivala imala priliku da pogleda Kanovu 75-minutnu koreografiju "Bahok" (Nosač), rađenu na muziku Nitina Savneja, čija je premijera bila 2008. godine u Pekingu.
Ansambl Nacionalnog baleta Kine, sastavljen od igrača različitog kulturnog porekla, iz Kine, Koreje, Indije, Slovačke, Južne Afrike i Španije, koji su i dramaturzi te predstave, predstavio je priču o savremenim nomadima smeštenim, usled kvara aviona, u tranzitnoj zoni aerodroma, koji pokušavaju da uspostave odnos, da razmene svoje priče i sećanja na dom.
Dinamičnom i sigurnom igrom na muziku, koja predstavlja mešavinu modernog ritma i istočnjačkih melodija, uz kratke dramske monologe i dijaloge, Kan u svojoj postavci otkriva da svi ljudi pričaju istu priču, jer kako kaže, "za nomade dom nije adresa, dom je ono što oni nose sa sobom".
Kan poručuje da smo "svi mi putnici, lutalice, da svi nosimo svoj teret, svi smo bahok (nosači) našeg genetskog i kulturnog nasleđa. Sve priče govore o putovanju tela kroz život, one su univerzalne, bez obzira iz koje kulture da dolaze, nalik su jedna drugoj, protkane istim temama".
Rođen u Londonu u porodici poreklom iz Bangladeša, Kan (36) je počeo da igra kada mu je bilo sedam godina, a scensku karijeru već u četrnaestoj godini, kada je izabran da igra u čuvenoj "Mahabharati" Pitera Bruka.
Kanovo ime se u poslednje vreme vezuje isključivo uz velike uspehe, unapred rasprodate predstave i turneje, ali i rad sa balerinom Silvi Gijem i glumicom, oskarovkom Žilijet Binoš.
Sopstvenu kompaniju osnovao je 2000. godine, kao svojevrsnu platformu za inovacije i mogućnost saradnje sa umetnicima drugih disciplina -pozorišta, filma, muzike, književnosti i vizuelnih umetnosti. Trenutno je stalni saradnik londonskog Sadlers Velsa.
