“Nije me iznenadilo to što je Srbija rangirana među deset ‘najbednijih ekonomija’ iako su izabrani malo neobični parametri kojima se to meri”, kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
– Od krize 2008. stopa privrednog rasta u Srbiji nije pokazala ništa osim činjenice da je to ciklično kretanje koje ne vodi nikud. Mi smo tek 2016. bili na nivou iz 2008. mereno apsolutnim iznosom BDP-a, što znači da je osam godina izgubljeno. Iako poslednjih godina imamo nešto značajnije stope rasta, one nam zbog destrukcija sa kojima se nosimo od 90-ih, ne obezbeđuju veće pomeranje iz kruga nerazvijenih zemalja – objašnjava Savić.
– Partokratska država je među ključnim elementima. Kada bismo imali na vlasti ljude koji se bave time da institucije funkcionišu, da profesionalno rade inspekcije, policija, sudovi, tužilaštva, onda bi stvari došle na svoje mesto. To pokazuju mnoge zemlje u svetu, možda je najbolji primer Singapur, koji je uspeo da strogim zakonima i visokim kaznama za svaku vrstu kriminala pa i za korupciju, izgradi visoko razvijeno društvo. Međutim, u partokratskoj državi ljudi dolaze na neke važne pozicije, a da osim pripadnosti partiji, ničim drugim to nisu zaslužili – ističe on.
Savić navodi da ni strani kapital nije uspeo da promeni poslovni ambijent.
– Postoji nekoliko vrsta investitora koji dolaze iz sveta. Jedni dolaze zbog niske cene radne snage. Takvi investitori iza sebe obično imaju državu, za njih je ambijent unapred pripremljen jer zapošljavaju veći broj radnika, i za to dobijaju ogromne subvencije. Postoji i kategorija drugih, koji se jako dobro uklapaju u privredni ambijent Srbije i nemaju potrebu da išta promene – kaže on.
– Naši domaći biznismeni očekuju da ih država oslobodi najvećeg dela poreza i doprinosa, jer im je to veliko opterećenje, a da oni zauzvrat možda zaposle nekog novog čoveka. Nisu raspoloženi da pune budžet, ali očekuju da im država iškoluje vrhunskog ekonomistu, lekara, da im obezbedi infrastrukturu. To nigde u svetu nema. Imamo biznismene koji ne razumeju da bi morali nešto da ulože ako žele nešto da dobiju – zaključuje profesor Ljubodrag Savić.
