Otvoreni Balkan je dobra stvar za Srbiju i region, ocenili su za “Vesti” ekonomski eksperti ovu zajedničku ekonomsku priču Beograda, Skoplja i Tirane, koja je pokrenuta pre dve godine.
Važnost te asocijacije je, kako je rekao za “Vesti” ekonomista, prof. dr Kostadin Pušara, u čvršćem povezivanju teritorijalnog prostora koji je relativno mali u odnosu na svetske i evropske tokove, a sa ciljem da stanovništvu donese boljitak.
– Ako postoje barijere, život je ljudima znatno otežan, skoro nemoguć, naročito u manjim državama, kakve su zemlje regiona. S omogućavanjem slobode kretanja ljudi, robe i kapitala uspostavljaju se ekonomske veze koje donose bolji život stanovništvu – objašnjava naš sagovornik i dodaje da sa otvaranjem zemalja regiona, jedne prema drugoj, jačaju i prijateljske, kulturne i svake druge veze.
On je ukazao da je dobro da, u momentu kada se svetski poredak lomi, Srbija i njene komšije rade i na sopstvenom i na razvoju odnosa u regionu, pa im u tom smislu Otvoreni Balkan donosi samo korist i napredak. EU je, podseća on, pozdravila ovo povezivanje.
– Tim ukrupnjavanjem, ulaganje EU u region i saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana dobijaju i na značaju i na sigurnosti – kazao je Pušara i dodao da će ova ekonomska asocijacija kao vid saradnje u regionu, koji će se širiti novim članicama, doprineti povećanju i bezbednosti u regonu.
Ekonomista Saša Đogović, uz podsećanje da je ovo povezivanje na fonu nastavka Berlinskog procesa, kaže da bi Otvoreni Balkan, obuhvatanjem Crne Gore i Bosne i Hercegovine dobio na svojoj punoći i smislu.
– Ipak, smatram da je neophodno institucionalizovano zajedničko telo koje bi pratilo situaciju i predlagalo rešenja i u oblastima poput trgovine ljudima, korupcije i organizovanog kriminala, kao i u zajedničkom nastupu na drugim tržištima. Odnosno, koje bi delovalo sinergično – kaže Đogović za “Vesti”.
On je ocenio da je svakako dobro što se ovim povezivanjem olakšavaju putovanja ljudi i transport robe mada se, kako je napomenuo, to može i u okviru CEFTA. Đogović je naglasio i da svaka integrativna ideja znači i mir i stabilnost, ali i napredak ka evropskoj zajednici naroda.
– Zemlje u okviru Otvorenog Balkana treba da imaju koordiniranu borbu u vezi s pristupom EU i zajedničkim radom na tom putu, kako bi uverili ovu zajednicu da zaista žele da postanu njen deo – poručio je Đogović.
Naviknuti na zajedništvo
Kostadin Pušara ukazuje da ideja potpunog otvaranja granica, nije strana na prostoru Zapadnog Balkana, jer je većina današnjih država regiona već bila na okupu u nekadašnjoj Jugoslaviji.
– Dugo su republike SFRJ živele u istoj državi, pa smo naviknuti na zajedništvo. Jugoslavija se raspala, ali evo vidimo da su, posle tri decenije, pametni ljudi seli i dogovorili se da ponovo uspostave neku vrstu zajedništva, nalik na veću evropsku zajednicu naroda – tumači Pušara.
Po uzoru na EU
Otvoreni Balkan je nastao po uzoru na Šengen zonu EU o uspostavljanju slobodnog protoka kapitala, ljudi, roba i usluga, pa je prvobitno nazivan mini-Šengen. Cilj je bio i pojačana ekonomska i politička saradnja, a zajedničku deklaraciju potpisali su srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije Zoran Zaev i Albanije Edi Rama.
Ovu ekonomsku zonu koja obuhvata skoro 12 miliona ljudi, neki stručnjaci karakterišu kao pripremu zemalja regiona za članstvo u EU. Očekuje se da se priključe Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
