Ekstremno visoke spoljne temperature na nekoliko načina mogu izazvati probleme sa zdravljem, pa čak i smrt. Prvi je svakako dehidratacija. Ako ne pijete dovoljno vode da biste nadoknadili tečnost koju izgubite putem znojenja i mokrenja, krv postaje gušća, što je čini podložnijom stvaranju ugrušaka, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara.
To znači da srce mora jače da pumpa kako bi osiguralo dovoljno kiseonika drugim organima i tkivima, stavljajući ga pod dodatni napor. Ovakve reakcije organizma su opasnije kod osoba sa prethodnim stanjima koja utiču na srce i krvne sudove. Takođe, važno pravilo je da se češće uzimaju manje količine tečnosti, jer velika količina vode koju čovek popije odjedanput neće pomoći da se organizam hidrira i rashladi.
Izloženost visokim temperaturama ima širok spektar efekata na telo, često pojačavajući postojeće zdravstvene probleme, a starije osobe i one sa hroničnim stanjima su pod posebno visokim rizikom.
Takođe, bebe i mala deca su osetljiviji u odnosu na odrasle. Naime, deca se manje znoje, što im otežava da se rashlade, a zbog velike površine u odnosu na zapreminu tela, njihovo telo se brže zagreva. Na visokim temperaturama i sportisti mogu biti u opasnosti, ukoliko se previše fizički naprežu i ne održavaju hidriranost organizma.
– Kao odgovor na visoke temperature, telo ima nekoliko mehanizama za hlađenje. Kako se koža zagreva, i temperatura krvi raste. Ovu promenu detektuje deo mozga koji se naziva hipotalamus, koji prima signale od receptora za temperaturu u koži. On reaguje tako što naređuje malim krvnim sudovima u koži da se šire, dovodeći više krvi na površinu tela i omogućavajući da se toplota otpusti. Takođe pokreće znojenje, što omogućava da se deo viška telesne toplote rasprši kada znoj isparava, čime se osoba hladi – objašnjava dr Goran Popović, kardiolog i upozorava:
– Prekomerno znojenje takođe menja ravnotežu elektrolita u telesnim tečnostima, što može uticati na funkciju nerava i mišića. U ekstremnim slučajevima, to može rezultirati napadima, poteškoćama u disanju ili grčevima srčanog mišića, što može biti fatalno. Kada se javi ozbiljna dehidratacija, telo pokušava da sačuva vodu, pa ljudi počinju manje da se znoje. Normalna telesna temperatura je oko 37°C, ali ako prestane znojenje ili ako postane previše vruće i vlažno za normalno hlađenje, telesna temperatura počinje da raste. Iznad praga od oko 42°C, proteini počinju da denaturišu, što dovodi do otkazivanja organa i daljeg oštećenja ćelija nervnog sistema.
Usled visokih temperatura može doći do toplotnog udara ili sunčanice, a neki od simptoma su: iscrpljenost, grčevi u mišićima, oticanje, gubitak svesti, obilno znojenje, vrtoglavica, osećaj slabosti, smanjen ili ubrzan puls, mučnina i povraćanje. Ukoliko osetite jedan ili više simptoma dr Popović preporučuje da svakako odmah potražite hitnu lekarsku pomoć.
Takođe, doktor napominje i da je važno da se osoba odmah skloni na mesto sa nižom temperaturom, kao i da se telo prekrije hladnim i vlažnim tkaninama kako bi se brže rashladilo. Ukoliko je osoba pri svesti neophodno joj je davati male gutljaje vode dok simptomi ne počnu da se smanjuju.
Kako biste najbolje izbegli poremećaje u funkcionisanju organizma do kojih dovodi toplota, najvažnije je održavati dobro hidriranje i ne oslanjati se samo na žeđ kao vodič za količinu tečnosti koju treba unositi. Ukoliko izgubite puno tečnosti ili se jako znojite, obavezno nadoknadite i elektrolite.
Visoke temperature imaju štetan uticaj i na kvalitet vazduha, jer povećanje nivoa ozona na nivou tla može izazvati iritaciju grla i očiju, a takođe može i pogoršati postojeće respiratorne ili kardiovaskularne bolesti.
