PITANjE: Zanima me koja su prava mlađe sestre koja je čuvala svoju majku sve do smrti, za razliku od njene sestre koja se udala i odselila iz majčinog stana i vrlo retko je posećivala. Šest meseci posle majčine smrti, starija sestra, pošto pokojnica nije ostavila oporuku, traži svoj deo imovine: majčinu ušteđevinu, stvari iz stana… Mlađa sestra je u opasnosti da ostane i bez stana u kojem je živela sa majkom, jer ako bi prodale stan i podelile novac ona ne bi imala novca da kupi sebi novi i morala bi u podstanare, za šta nema dovoljno sredstava, piše nam čitalac R.
ODGOVOR: Austrijsko nasledno pravo se primenjuje samo ako je majka imala austrijsko državljanstvo u trenutku smrti. A po slovu tog zakona, ako nema testamenta, primenjuje se zakonski red nasleđivanja. Zakonski naslednik može biti isključen zbog nedostojnosti. Jedan od razloga za nedostojnost je da je ćerka prekršila pravne obaveze prema majci, ali bi moralo da se radi o zakonskim porodičnim obavezama i da su te sa predumišljajem bile grubo povređene. Ti uslovi ovde nisu ispunjeni.
To znači da ćerke zakonski nasleđuju po jednu polovinu celokupne zaostavštine. Deo zaostavštine je stan na koji je pokojna majka imala pravo svojine. Ćerke kao naslednice mogu, ako to žele, da postanu suvlasnice tog stana. Za to je neophodan dogovor između njih. U tom slučaju mlađa ćerka može sa "zajednicom vlasnika" da sklopi ugovor o korišćenju stana, znači da na primer plaća polovinu uobičajene stanarine strarijoj sestri. Ako ne dođe do dogovora, stan će tokom ostavinske rasprave biti prodat i celokupna zaostavština podeljena.
Dobrovoljna briga i nega člana porodice generalno ne može da se naplati od drugog člana porodice. Troškovi oko sahrane mogu biti otplaćeni iz zaostavštine.
