Naime, ovaj stasiti momak sa 195 centimetara je od 14 godine bio u redovima Partizana. O njemu je brinuo Nebojša Ličanin, koji je među prvima primetio kako stasava novi Miloš Šoškić ili Ivan Ćurković.
Naravno, menadžerima iz Grashopersa nisu promakle vrline dugonogog Danka i usledio je prelazak pre šest meseci. Danko je primljen kao da su mu svi familija, a najpre od saigrača Miroljuba Saletića, Đorđija Kneževića i Borisa Smiljanića. Ipak, najveća podrška mu je stric Savo Savanović, dugogodišnji igrač i trener u bivšoj Jugoslaviji i Švajcarskoj, koji najbolje poznaje sve što je u vezi sa fudbalskom veštinom, ali i životne navike u zemlji "satova i sireva".
– Bilo mi je teško na početku, ali moja sestra i brat od strica iz Lucerna, od prvog dana bili su uz mene. Saigrači Sale, Boris i Dorđija se trude da mi u svemu pomognu i ukažu na nešto ako pogrešno radim. To je nešto što se nikad ne može zaboraviti. Već sam branio za prvi tim protiv Volena i svi su mi rekli da sam bio dobar, što mi je veliki podstrek. Trener golmana Šmicer Buči je pravi pedagog i učitelj od kojeg se može naučiti sve što treba današnjem golmanu – priča za "Vesti", koje čita svakodnevno, Danko Savanović.
Kao svaki mlad i uspešan sportista, posebno oni koji su van Srbije i koji žele da brane za reprezentaciju, tako i naš Danko obećava kako će raditi savesno da što pre postane i član nacionalnog tima Srbije.
– Moj sinovac je dobro i vaspitano dete, a talenat mu je Božji dar, koji samo treba radom usavršavati i rezultati su sigurni – uveren je stric Savo.
