– Odigram partiju u kladionici, a onda se tresem, nerviram, opsujem… Obično gubim i sreća je da ne ulažem velike sume. Toliko o takmičenjima i onome što na njih liči. Pitaju me ljudi da li ću zapevati na "Grandovom" festivalu, a ja im kažem da se moj takmičarski duh uspavao. Nikada i nisam voleo da se sa nekim takmičim, nikada nisam voleo festivale…
Na prvom "Grandovom" festivalu bili ste najavljeni, iščekivani ste do poslednjeg trenutka, ali se niste pojavili…
– Valjda sam hteo da dođem, pa sam se predomislio. Nije mi se dalo. Uostalom, šta ću ja tamo, među gomilom mladih koji tek treba da se dokazuju? Ne treba to meni, ne volim kada se mešaju babe i žabe. Zašto bih u ovim godinama eksperimentisao, sa ovolikim životnim i muzičkim iskustvom…
Niste se pojavili ni na nedavnom snimanju emisije "Jedna pesma, jedna želja". Zašto ste se naljutili na organizatore?
– Bio sam u Krčedinu. Čitam novine, vidim najavu za emisiju, a nigde mog imena! Kako se ne bih naljutio? Kao, zovu me, a nigde mog imena nema. Zar više od mene zaslužuju da budu najavljene Jelena Broćić ili Danijela Vranić? Zar su one bolje od mene, koji sam ostavio tako dubok trag u muzici? Šta je trebalo – da odglumim gosta iznenađenja? Naravno da to neću sebi da dozvolim!
Niste se valjda zarekli da više nikada nećete u tu emisiju?
– Ne… Već sutradan sam došao u ekipu koja radi emisiju. Svi ti ljudi iz RTS-a , koji rade tu emisiju, moji su drugari Erna Perić, Miša Mijatović… Malo sam ih nagrdio, "naterao" ih da priznaju da sam bio u pravu i idemo dalje. Ja na neke stvari ne pristajem… Nisam svadljive prirode, nisam zlopamtilo i ne glumim hirovitu zvezdu. Samo ne dam na sebe jer nisam zaslužio da me bilo ko gazi ili omalovažava, namerno ili nenamerno.
