Selo Sastavci je udruženo čudo geografije, fizike, politike, istorije… Takvo može samo na Balkanu da vaskrsne. Sastavci su bosansko ostrvo koje je sa svih strana okruženo Srbijom i nalazi se pod administrativnom upravom Srbije. Tačnije, sve zgrade i institucije u ovom selu nalaze se u vlasništvu srpske opštine Priboj, dok se katastarske knjige nalaze u zgradi opštine Rudo (Republika Srpska).
Kad se u srpskoj kafani "Trag", posle gajbe piva i flaše rakije zakače Hajro, Sveto i Dušan, policajci Republike Srbije ih razdvoje, kao svoje građane, a onda dođu policajci BiH da izvrše uviđaj i pišu prijave zbog kršenja reda i mira na bosanskoj zemlji.
Pre minulog rata u Bosni selo Sastavci je sastavljalo ljude, a danas ih rastavlja. Čudno iscrtana granična linija između Srbije i BiH podelila je u ovom selu braću, komšije, groblja, mostove… Jedan brat, iz jedne kuće, ima ličnu kartu izdatu u Rudom (Republika Srpska), a drugi brat je izvadio u Priboju.
Most – ničija zemlja
U mestu Bistrica, na magistrali Zlatibor-Prijepolje skreće se prema desetak kilometara udaljenom Priboju, varošici na jugozapadu Srbije, nekad jednoj od najbogatijoj srpskih opština, a danas jednoj od najsiromašnijih na jugoistoku Evrope. Moćni automobilski gigant FAP odavno se survao niz padine tranzicije, ostavljajući više od polovine radno sposobnog stanovništva opštine i bez posla i bez nade.
Na jedinom kopnenom putu za selo Sastavci prelazi se most na reci Uvac koji deli dve zemlje. Na početku mosta srećan put najpre požele policajci Srbije, a na kraju mosta policajci Bosne.
Posle desetak bosanskih kilometara u mestu Ustibar iznikla je nova granična rampa iznad koje se vijorila bosanska zastava.
– Šta ima, jarane? – pita policajac i ne čekajući odgovor podiže rampu.
Iza mene ostaje Bosna. Posle nekoliko kilometara kroz Srbiju, sačekuje me nova granična rampa.
– Dobar dan! Dokle? – pita policajac sa grbom MUP-a Srbije.
– Tu, malo, do Sastavaka, službeno!
– Je li nešto oko poljoprivrede? – procenjuje policajac sagovornika, da bi na potvrdan odgovor podigao rampu.
Posle nekoliko kilometara puta kroz Srbiju, stižem na most u selu Sastavci preko koga ide granična linija.
– Vidi onu ženu sa detetom! – pokazuje saputnik u autu. – Žena je u Srbiji, a beba u Bosni!
– Ne razumem!
– Ovo niko ne razume – kaže kasnije predsednik mesne zajednice Sastavci, Sveto Vilotić – ali slušaj: do dve trećine sela pribojske opštine stiže se jedinim kopnenim putem preko četiri državne granice. Jedanaest ovih sela je rasuto po srpsko-crnogorsko-bosanskoj granici. Do pre rata nije bilo problema jer smo svi bili u jednoj zemlji, a sad je sačuvaj bože! – krsti se Sveto ubeđen da niko na svetu ne pređe dnevno osam granica da bi iz svog sela otišao u matičnu opštinu i vratio se kući.
Najbolje kod Tite
U selu Sastavci na obalama rečica Poblaćnica i Sućeska živi oko 1.400 stanovnika. Svi značajni objekti u Sastavcima – zgrada MZ, policijska stanica, ambulanta i škola administrativno pripadaju Srbiji i na njima stoji natpis SO Priboj, odnosno Republika Srbija. Većina trgovinskih objekata je takođe registrovana u Priboju. Međutim, inspektori koji obilaze ove objekte ne dolaze iz Priboja, nego iz Rudog.
Kad beg voliIstoričari kažu da priča o selu Sastavci počinje krajem 19. veka kad je neki bosanski beg poklonio jednoj od svojih vernih ljuba oko 400 hektara zemlje pored modrih rečica u selu Sastavci. Nakon aneksije BiH 1908. godine malo ostrvo je, iako potpuno odsečeno od svoje matice, pripalo Austrougarskoj. Po završetku Drugog svetskog rata bosansko ostrvo u opštini Priboj nikom nije smetalo. Republika Srbija je tu izgradila školu, stanove, ambulantu, stanicu policije, poštu… Preko mosta, na teritoriji Srbije je "ostatak" sela i nedavno izgrađena crkva. |
Osnovne novčane jedinice u Sastavcima su dinar, dolar, evro, konvertibilna marka, švajcarac…, a mogu i ostale.
U kafanama se više piju srbijanska nego sarajevska i banjalučka piva, ali, valja dodati, bolje ide bosanska "kruška" nego srbijanska "šljiva". Većina trgovina se snabdeva iz Priboja, ali pristigne robe i iz Rudog.
U vreme dok granice nisu bile važne, braća i Momo i Radiša Marković izgradili su kuće na jednom bregu, na svom imanju. Danas je Momova kuća u državi Srbiji, a Radišina u BiH.
Kapela na groblju u sastavačkom zaseoku Olandići izgrađena je na samoj granici, a pokojnici iz bosanskog dela se sahranjuju na teritoriji Srbije, a iz srpskog na teritoriji Bosne.
"Ja živim u Bosni, ali sam stanovnik Srbije", odgovor je najvećeg broja meštana na pitanje – odakle ste? A na pitanje "Ko vam je bliži, Priboj ili Rudo", u razgovorima sa novinarima prilično iskusni meštani sela Sastavci najčešće kažu: "Bliže je Rudo za pet kilometara."
I kad je glava počela da boli od geografije, politike i istorije na večito nemirnoj granici, iz kafane "Trag" stigao je spasonosni poziv:
– Ajde, bolan, na pivu!
Vlasnik kafane Tomislav Drobnjaković, predsednik MZ Sveto Vilotić, penzioner Hajro Gibanica i prevoznik Dušan Janjušević rekoše da nije problem u granicama i ostrvima, nego u ljudima.
– Kad su ljudi normalni, kad se slažu i poštuju, nema granica. Kad polude, kad ih otruje politika, počinje sve da im smeta i podižu granice! I, evo, šta smo dočekali – osam puta nas policajci pitaju gde smo pošli dok odemo u Priboj da kupimo lek i vratimo se – širi ruke Dušan.
– Najbolje je bilo kod Tite! – dodaje Hajro, šeretski priznajući da ga srpsko društvo često čašćava rakijom i pivom i ugrožava mu zdravlje.
– Dobar je Hajro! On mi i otvori i zatvori kafanu! – kaže kafedžija.
– Jesi li zapisao ono što sam ti rekao? Nisi? Piši, sad: najbolje je bilo kod druga Tite! – ponavljao je Hajro uz svaku novu čašicu "kruške".
Tokom razgovora ote se pitanje o ratnim događajima na granici.
– Sve to što se dogodilo sa otmicom muslimanima u Sjeverinu i sva ta gužva na ovim prostorima nije delo ljudi iz ovih krajeva. U to što kažem se kunem! To je delo nekih drugih ljudi, loših ljudi! – zaključuje Sveto, a Hajro potvrdno klima glavom:
– Kod Tite ne bi bilo ovog belaja!
Vraćam se prema Priboju. Još četiri granice. Još četiri rampe. Još četiri pitanja.
Ukupno osam za jedan dan.
Previše i za Balkan!
Državni pregovoriIako je pre nekoliko godina bilo dosta razgovora između zvaničnog Beograda i Sarajeva o korekcijama granične linije oko Priboja, već duže vreme o ovom problemu niko ne govori. Ambasador Srbije u Bosni Grujica Spasojević nedavno je rekao da u slučaju rešavanja graničnih problema u opštinama Priboj i Rudo ima dobre volje sa obe strane. |