“Sastanak u Beloj kući je ugovoren iza leđa EU”

Tanjug/AP

Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija u Vašingtonu ugovoren je iza leđa EU, piše Njujork tajms.

Ističe da se SAD udaljavaju od saveznika u Briselu.

U opširnoj analizi trenutnog statusa dijaloga i angažmana SAD u tom procesu, ulozi Ričarda Grenela u pregovorima, list pored ostalog spekuliše i s tezom da su Vučić i Tači napravili tajni dogovor o uslovima budućeg sporazuma, uključujući i ideju o menjanju granica Kosova, a za to se list poziva na reči “četvoro bivših američkih zvaničnika, koji su citirali osobe uključene u pregovore”.

Njujork tajms navodi i da pristalice Grenelovog pristupa pregovorima Beograda i Prištine smatraju da tajni dogovor Tačija i Vučića opravdava novu američku strategiju.

“Iako su njihove funkcije samo nominalne, dvojica predsednika imaju uticaj koji daleko prevazilazi njihova ustavna ovlašćenja”, ocenjuje list.

Oni koji podržavaju Grenelove ideje govore da pre nego što je on ušao u dijalog pregovora nije ni bilo, dok kritičari izražavaju zabrinutost da je sastanak u Beloj kući nagrada za ljude koje u njihovim zemljama kritikuju zbog narušavanja demokratije.

Njujork tajms, međutim, posebnu pažnju posvećuje činjenici da su do sada sve američke administracije, bilo demokrate ili republikanci, bile garant bezbednosti na Kosovu, u saradnji sa Evropljanima, dok je “pod Trampovom administracijom, saradnja s evropskim partnerima nestala, a sastanak za sledeću nedelju zakazan bez konsultacija sa EU”.

Grenelov pristup prema saveznicima u Briselu, prema Tajmsu, Evropljani nisu dobro prihvatili, optužujući ga da ignoriše i potcenjuje demokratiju u Prištini i zatvara oči nad autoritarizmom u Beogradu.

– Sumnjam da na ovaj način možete rešiti situaciju kao što je ta na Kosovu, na način na koji Grenel pokušava – rekao je bivši specijalni izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič, i dodao da je sa Grenelom sve “samo konfuzno”.

Grenel, uoči američkih predsedničkih izbora u novembru, još očekuje diplomatsku pobedu na Balkanu, navodi Tajms, a poziv Beogradu i Prištini za 27. jun, list ocenjuje kao iznenađujuć.

Tajms u tekstu o Vučiću govori kao savezniku Rusije, od kojeg Grenel nije zahtevao ništa posebno, dok je pojačan pritisak izvršio na Prištinu.

Trampova administracija očekuje, piše Tajms, da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić pobediti na izborima u nedelju, što bi mu omogućilo da se lakše posveti rešavanju tenzija sa Prištinom.

List uočava i promenu politike prema Srbiji i tzv. Kosovu, “u korist” Srbije.

U tom smislu citira i nekoliko političkih eksperata koji kažu da se treba podsetiti “ko je pravi klijent SAD:

– Zaboravili smo ko je naš klijent. To nije Srbija, već Kosovo, država čije smo formiranje pomogli, služili i štitili – rekao je savetnik za Balkan i savetnik Stejt departmenta tokom rata na Kosovu Dejvid L. Filips.

Prema Njujork tajmsu, SAD su vršile pritisak na Prištinu, a ne na Beograd, istićući zahtev za ukidanje taksi i pretnju da će Kosovu biti uskraćena pomoć SAD.

U martu, podseća se, SAD su zamrznule 50 miliona dolara pomoći Kosovu, iste sedmice predloženo je i povlačenje američkih trupa sa Kosova, a te intervencije su podstakle tenzije između predsednika Hašima Tačija i bivšeg premijera Aljbina Kurtija.

– Kosovo nikada nije videlo diplomatu poput Grenela. Grenelov stil više liči na maltretiranje, nego na pregovaranje – rekla je direktorka Inicijative za stabilnost Kosova Brikena Hodža.

Amerika je dugi niz godina odbijala da iscrtava granice po etničkim linijama, ali 2018. godine kurs Stejt dipartmenta se promenio, nakon što je bivši američki zvaničnik rekao da je unutrašnja odluka da se bude odlučniji na mestima poput Balkana, kako bi se izbeglo gubljenje uticaja u odnosu na rivalske sile poput Rusije i Kine.

I tokom nedavne političke krize na Kosovu, americka ambasada je objavila tvit u znak podrške parlamentarnom procesu koji je doveo do svrgavanja vlade, dok su se Francuska i Nemačka protivile tome, podseća Tajms.

Sve to je dovelo do neslaganja sa EU, koai su se produbila kada je za posrednika imenovan Ričard Grenel, za koga mnogi kažu, piše Tajms, da ima “partizanski pristup ratovanju”. On je pregovore preoteo od EU, organizovao samite i konferencije bez uključivanja Brisela.

Početkom godine, Grenel je doprineo potpisivanju tri mini-sporazuma o avio-liniji i železnici, za koje je, piše Tajms, on rekao da predstavljaju preokret u odnosima Beograda i Prištine.

Razgovori su zastali kada je Aljbin Kurti došao na vlast, rekavši da pravo na dijalog pripada njemu, a ne Tačiju, pa je jedan od četvorice bivših zvaničnika, Džejms R. Huper, rekao da je Grenel istupio protiv Kurtija iz straha da bi pregovori mogli skrenuti s puta koji su napravili Vučić i Tači.

Stručnjak za Balkan rekao je da je Grenel shvatio da se “prozor zatvara, a on želi da sporazum bude postignut, ratifikovan i primenjen”.

Grenel je najavio da će u Beloj kući tema razgovora biti ekonomija, piše Tajms i navodi kako svi učesnici dijaloga trenutno negiraju da će biti reči o razmeni teritorija, kao i to da je predsednik Aleksandar Vučić ponovio da nema govora o tome da će priznati nezavisnost Kosova.