Željko Obradović sa Partizanom je bio blizu, na korak do raja i samo jedna pobeda je bila potrebna da se nađu na završnom turniru najboljih timova Evrope u Kaunasu. Ipak, jedan Obradović je u tome uspeo – Beograđanin Saša, igračka legenda Crvene zvezde i nekadašnji reprezentativac SRJ, iz slavnih dana naše košarke devedesetih. Predvodeći Monako, kojem niko nije davao velike šanse pre početka sezone, plasirao se na fajnal-for. U pet teških okršaja “kneževi” su eliminisali Makabi, koji je za razliku od njih sinonim za košarku na Starom kontinentu.
Jutro posle velike pobede nad “Ponosom Izraela” Saša je na Tviteru otkrio koja “tajna sila” mu je bila od velike pomoći.
– Pre godinu dana poželeh kod Tarabića fajnal-for, papir je u levim rašljama od kamena… Da mi nađe neko – napisao je Obradović i potvrdio narodna predanja da u Tarabićima “ima nešto” magično.
Ipak, nisu Tarabići bili dovoljni. Potrebno je bilo i malo “magije” da se u jednoj nekošarkaškoj sredini stvori vrhunski klub. Ruski vlasnici znali su pravog čoveka za to.
Saša Obradović rođen je 29. januara 1969. u Beogradu. Prošao je Zvezdinu školu košarke, a na Mali Kalemegdan doneo jednu od najiščekivanijih titula. Posle 21 godine crveno-beli su osvojili šampionski pehar, a lider tima bio je on. Uspeh je ponovljen naredne sezone, pa je usledila pečalba i uspešna inostrana karijera. Bio je važan šraf u moćnoj reprezentaciji i pouzdani oslonac plavih u godinama osvajanja evropskih i svetskih titula. Ulazio je sa klupe i donosio stabilnost, energiju i vrhunsku odbranu. Važio je za velikog radnika i ratnika bez mane i straha. Te osobine zadržao je i kao trener. Njegovi timovi važe za fizički spremne i atletski moćne sa kojima “nema šale”.
Pre tri godine vratio se kao trener na Mali Kalemegdan, na koji je stigao upravo iz Monaka, plativši sam obeštećenje da izađe iz ugovora sa “kneževima”. Nažalost, ta epizoda nije imala srećan kraj. Promenljivi rezultati doneli su neočekivano brz raskid saradnje, posle koje su se vukli repovi između Saše i Zvezde. Bilo je i teških reči…
Bol zbog rastanka sa crveno-belima Saša je ublažio vrativši se u Monako. Kada je sa svojim sadašnjim klubom gostovao u Beogradu i igrao meč protiv Crvene zvezde, dočekan je ovacijama, a zatim se sa očima punim suza uputio ka centru terena i poljubio grb. Ovaj simbolični gest označio je pomirenje Zvezde i Saše. Ko zna, možda se ponovo sretnu jednog dana. Saša bi to voleo, nema sumnje. Ipak, pre toga, ima još posla u Monaku. Ove sezone, “kneževi” su debitovali u društvu najboljih, što njihov poduhvat čini još većim. Nikada se u tom mondenskom mestu na Sredozemnom moru nije igrala vrhunska košarka. Monako je poznat po luksuzu, čuvenoj i neobičnoj stazi formule 1, važnom teniskom turniru, fudbaleri su u prošlosti imali mnogo uspeha, a košarke nije bilo “na mapi”. Zahvaljujući našem stručnjaku “kraljica igara” je postala hit u ovoj meki bogatih koji su dobili još jednu vrhunsku zabavu.
U Litvaniji, u konkurenciji evropskih velikana igre pod obručima, kao što su Olimpijakos, Real i Barselona, Monako će ponovo biti autsajder. Reklo bi se da mu ta uloga savršeno odgovara. Predvođen američkim dinamičnim duom bekova Majk Džejms – Džordan Lojd, pokušaće da pomrsi račune favoritima i načini jednu od većih senzacija u novijoj istoriji evropske košarke.