Glumac Saša Joksimović priznaje da uživa u poslu koji radi. Kako sam kaže, kada radite nešto što volite, to vam i ne dođe kao posao.
Zašto si odabrao baš glumu kao životno zanimanje?
– Gluma je oduvek bila moja želja. Imao sam svoju kućnu biblioteku, gledao sam dosta filmova, učio sam tekstove napamet i voleo sam da glumim, pred drugarima. Nekako se samo to desilo. Završio sam giumnaziju i nisam imao drugi izbor u glavi, osim glume.
Kako su tvoji roditelji reagovali kada si rekao da želiš da upišeš glumu?
– Danas se baš dosta snima, hiper produkcija je u zemlji i skoro da nema dana da ne čujem da se nešto novo snima.
Da, ali mnogo tvojih kolega se žali kako nema posla?
– Zaista, mnogo je nas. Ja sam se žalio prošle godine da nije bilo posla. Oni se žale danas, možda će imati sledeće godine, a ja neću imati. Gluma je jedan stresan posao i kada upadneš u tu neku glumačku depresiju, tada moraš da budeš Đoković i da pobedu preokreneš u svoju korist. Ja sam imao 2019. godinu jako tešku. Bukvalno nisam ništa radio, sinhronizovao sam nekoliko crtanih filmova. Supruga je radila dva velika projekta, a ja sam joj “služio” kao vozač. Onda se desila 2020. godina i paradoks života, desila se korona i desio se “bum” u mom životu.
Kako predstavljaš život?
– Mislim da je sve u ljubavi i da je bajka. Imam porodicu i imam divnog sina. Žena me pitala zbog čega sam podelio intimu. Ja sam želeo sa svima da podelim šta se desilo, da ljudi osete da nam nije med i mleko. Često smo 2019. godine jeli paštetu, da bi naš sin imao sve. Ove godine sam dobio neke stvari, a ljudi govore da mi je lako jer sam Joksimović.
