Međutim, prema australijskim vlastima, gospođa Vebster službeno ne postoji. Nema rodni list i ne može da dobije vozačku dozvolu, čak ni posao u punom radnom vremenu.
Ne pomaže ni fakultetGodine su prošle, ali pomaka nije bilo. Godine 2007. čak je upisala fakultet, nadajući se da će joj studiranje prava pomoći da bolje razume sistem i tako dođe do identiteta. Diplomirala je 2011, ali do svog cilja još nije došla.
|
Šarmejn nikad nije kročila van Australije. Zarobljena je u svojoj zemlji, zato što ne može da dokaže identitet da bi dobila pasoš. Tokom poslednjih 20 godina, ona se bori sa vladinim organima da bi dokazala svoj identitet. Svaki put, međutim, "vozaju" je od jednog referenta do drugog, a rezultata nema.
Koliko joj pamćenje seže, ceo život provela je u Australiji, većinu u Kvinslendu.
Roditelji gospođe Vebster su Reksford i Dženifer Blek. Rođena je 19. februara 1974. godine. Tokom odrastanja, u familiji rođendani nikad nisu slavljeni. Gospođa Vebster je najmlađe od petoro dece Blekovih. Ostala imaju uredne rodne listove.
Venčanje uz pomoćPočela je da kontaktira organe vlasti za pomoć, kada je 2000. godine trebalo da se venča. Pretražila je matične knjige u svim državama i nije imala sreće. U svakoj državi, rekli su joj da proba kod "drugih". Venčala se uz pomoć starog prijatelja i mirovnog sudije koji je potpisao dokumente potrebne za registraciju braka. |
Međutim, sve drugo osim rođenja gospođe Vebster ostalo je misterija. Njena sestra En-mari seća se Šarmejn od vremena kada je ona sama imala tri godine.
Kada je odrasla, Šarmejn je izgubila vezu sa svojim, kako ih zove, "nasilnim" roditeljima i od njih kasnije nije bila u stanju da dobije bilo kakvu informaciju o svom rođenju.
Najpre nije shvatala veličinu problema. Prvi posao, kao odrasla tinejdžerka, dobila je bez problema kad se registrovala pri poreskoj upravi.
Međutim, poslednju deceniju zakoni su promenjeni i poslodavci plaćaju kaznu ako zapošljavaju radnike koji nemaju dokaze da su australijski državljani i mogli bi da budu ilegalni imigranti. Pošto Šarmejn nema dokaza kao što su pasoš ili rodni list, ne može da dobije posao.
Pokušala je i sa pravom iz zakona o slobodi informacija. Tako je, nakon godinu dana bitke s činovnicima, dobila veoma redukovane podatke iz Centrelinka sa potvrdom datuma rođenja. Isti dosije pokazuje i da ju je majka upisala kod sebe na Mediker 1984. godine, kad joj je bilo deset godina. Našla je i da je godinu kasnije upisana u školu u Glenelgu.
Ni jedan od tih papira, međutim, nije joj mogao pomoći da dođe do pasoša ili vozačke dozvole.
– Samo me vrte u krug – kaže ona. – I kad ne postojiš, osuđen si na život u siromaštvu. Gledala sam kako su mi deca dobila vozačke dozvole i posao, a ja ne mogu. Želim da radim i pomažem familiju. Ovo nije fer ni prema mom mužu i deci.
