Posle desetogodišnjeg uspešnog rada i usavršavanja u Americi dr Krunić je stigao do centra u kome su ordinacije, ali i laboratorija i svi uslovi za obavljanje hirurških intervencija.
Naš vrhunski stručnjak završio je medicinu i specijalizaciju iz dermatologije u Beogradu, potom u Americi boravio na daljem usavršavanju, voljan da sva svoja znanja primeni u našoj praksi i u lečenju pomogne našim ljudima. Na žalost, okolnosti mu nisu išle naruku, pa je rešio da život i karijeru nastavi u Americi.
Doktorirao je u Londonu, bio uvek u korak sa najnovijim istraživanjima i dostignućima u ovoj važnoj oblasti medicine, uvodeći u svoju praksu inovativnu dermatologiju.
– Veoma sam srećan što sam uspeo da stvorim mesto na kome možemo da pružimo sve dermatološke usluge pacijentima koji govore naš jezik i dolaze sa prostora bivše Jugoslavije. Mnogi naši ljudi koji u Ameriku dolaze u svojim zrelim godinama nikako se potpuno ne asimiliraju sa ovom zemljom, tako da vole da svoje tegobe podele na svom sopstvenom jeziku, pa i sa doktorima koji taj jezik govore.
Dermatologija je u Americi specijalizacija koja je veoma zatvorena za strance, teško je ljudima da uđu u tu vrstu treninga i specijalizacije. Imao sam sreću što sam ovde došao kao doktor – specijalista i nisam imao takve probleme. Danas sam i profesor na University of Illinois i na Northwestern Univerzitetu. Ovo je prvi put da se, osim medicinom, pomalo bavim i biznisom. Do sada to nisam radio, jer imam odlične menadžere koji su eksperti u toj oblasti. Naravno, i dalje ću se baviti svim dermatološkim uslugama, od pregleda, preko skidanja mladeža, operisanja kožnih tumora do najsloženije laserske tehnologije i kozmetike. U ovom centru postoje svi uslovi za rad, imamo svoju laboratoriju, odlične medicinske sestre. One su takođe iz bivše Jugoslavije, Svetlana, Dragana i Saša, izuzetne u ovom poslu, već dugo sa mnom rade i mnogo vole to što rade.
|
Zdravstvu neophodna reforma Reforma zdravstvenog sistema u Americi tiče se svakoga, a posebno lekara i njihovih pacijenata, pa i dr Krunić tvrdi da ona jeste neophodna, ali ni sam nije siguran kakav će zakon ova najavljena reforma izroditi. – To je vrlo kritično pitanje, jer je u Americi medicina biznis, troškovi lečenja su ogromni i uglavnom su bazirani na privatne budžete pacijenta i njihova osiguranja. Zdravlje čoveka nije stvar države, kao što je to u Evropi, ali moramo imati u vidu da je porez u Americi mnogo manji nego u Evropi, prihod pojedinca je veći u Evropi, pa je i socijalni sistem potpuno drugačiji. Sada je na snazi ideja da zdravlje pojedinca postaje i briga države. Naravno, svaki lekar se može u sebi buniti protiv tih najava, jer su troškovi školovanja lekara strašno veliki, bez Tort reforme (reforma postojećeg zakona o greškama lekara) takođe ne može biti novog zdravstvenog sistema, pa je pitanje veoma kompleksno i neophodne su reforme u mnogim sistemima. Naravno, i mi kao lekari, koji zarađujemo i živimo od medicine, u nekom trenutku postajemo i pacijenti, kao građani ovog društva, pa i nama postaju potrebne neke socijalne usluge. Dakle, reforma jeste neophodna, da li će ona biti odmah, koliko će se toga promeniti, još uvek ne znamo. Naravno, u ovoj zemlji se ništa ne menja preko noći. |
Posebnu pažnju Centar posvećuje lečenju raka kože, kaže dr Krunić.
– Drago mi je da smo posle toliko godina uspeli da promenimo navike naših ljudi, njihov odnos prema koži, da ih naučimo da prepoznaju promene na koži i na vreme nam se obrate. Još uvek tu ima predrasuda, ali čak i ako ne žele da ih mi u ordinaciji pregledamo, mi im dajemo pamflete i priručnike u kojima mogu videti kako promene na koži izgledaju. Naši ljudi se plaše da diraju te promene na koži, misle ako ih uklone da će nešto da im se desi i ne znajući da često ranom intervencijom i preventivom sebi mogu spasti život. Upravo smo imali pacijenta kome smo otkrili tumor kože u vrlo ranoj fazi, uklonili ga i on je sada izlečen. Edukacija je ipak dala rezultat, a ovaj centar će im izaći u susret.
I posle ove vrlo uspešne američke decenije dr Krunić i dalje tvrdi da mu je najteže bilo da ostavi Beograd, praktično onemogućen da se tamo na ovako vrhunski način bavi svojom profesijom i svojom humanom misijom.
– U Beogradu sam diplomirao i specijalizirao, magistrirao sam, doktorirao u Londonu. Beograd mi je i dalje osetljiva i bolna tačka. Kada sam završio sve škole i želeo da radim u svojoj zemlji, tada nije postojalo razumevanje kod nadležnih za ideju da dermatolog radi hirurške intervencije. Ono što je svuda u svetu normalno, kod nas je izazivalo strašan otpor i ja nisam uspeo da zdravstveno osiguranje prepozna moje usluge, pa se nisam ni mogao baviti tim poslom. Najteže mi je bilo da ostavim Beograd.
Na sreću, ja sam se Beogradu vratio na vrlo lep način, ostvario saradnju sa University of Illinois, upravo nedavno, kada je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, bio u poseti Čikagu. Naši doktori – specijalizanti će doći u Čikago, oni će raditi sa mnom mesec dana, a UIC će pokriti njihove troškove boravka.
Takođe će američki specijalizanti ići u Beograd, kako bi i oni naučili nešto od naše patologije. Ono što nisam mogao pre 10 godina, eto uspevam sada, pa zadovoljstvo nije beznačajno. Mi kao profesori smo važni onoliko koliko smo sposobni da naše znanje prenesemo mlađim generacijama i to uvek imam u vidu.
Prevencija bolesti je naročito važna i ona uvek manje košta, a u slučaju kožnih bolesti prevencija je često i presudan faktor.
– Rano otkrivanje i lečenje kože je ključ. Koža je lako dostupan organ, čim vidite neke promene konsultujte se sa lekarem, nemojte to zanemarivati. Ja ću krajem jula u ordinaciji imati još jednu koleginicu, koja upravo završava specijalizaciju, pa će biti puno mogućnosti da našim sunarodnicima pomognemo.
