Prema saznanjima Tanjuga, nekoliko pripadnika organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka koji su uhapšeni prošle sedmice, nudi saradnju Tužilaštvu za organizovani kriminal u cilju dobijanja statusa okrivljenog-svedoka saradnika.
Još nije poznato da li će ove nagodbe biti postignute i sa koliko osoba, a predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović za Tanjug objašnjava proceduru koju bi oni morali da prođu radi dobijanja statusa saradnika tužilaštva.
On očekuje da pojedini pripadnici Belivukove grupe dobiju ovaj status, ukazujući da se on mahom primenjuje da dokazivanje teških krivičnih dela, za koja se i ova grupa tereti, a među kojma su teško ubistvo, otmice, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga…i druga.
Stefanović ukazuje da javni tužilac pri svom izboru ovakvog svedoka iz redova pripadnika organizovane kriminalne grupe pre svega vodi računa o dva zakonom predviđena uslova.
Prvi je da nije lice za koje već postoji osnovana sumnja da je organizator grupe, a drugi je značaj iskaza baš tog svedoka za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih dela iste grupe, koji preteže nad posledicama krivičnog dela koje je on izvršio.
“Pre zaključenja sporazuma o svedočenju, tužilac će pozvati okrivljenog da u roku koji ne može biti duži od 30 dana, samostalno i svojeručno, što detaljnije, istinito opiše sve što zna o krivičnim delima povodom kojih se vodi postupak, kao i o drugim teškim krivičnim delima”, ukazuje Stefanović, koji je i zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Sporazum sa okrivljenim-saradnikom, kako je dodaje, mora između ostalog da sadrži sporazum o vrsti i meri ili rasponu kazne ili druge sankcije koja će mu biti izrečena, ili o oslobođenju od kazne ili o obavezi javnog tužioca da odustane od krivičnog gonjenja okrivljenog u slučaju davanja iskaza na glavnom pretresu (suđenju).
Sa druge strane okrivljeni saradnik ima obavezu da okrivljeni u potpunosti priznaje krivično delo, da daje iskaz o svemu što mu je poznato o krivičnom delu i da ništa ne precuti.
On će biti upozoren da se ne može pozivati na pogodnost oslobođenja od dužnosti svedočenja i oslobođenja od dužnosti odgovaranja na pojedina pitanja.
Stefanović ukazuje da bi u slučaju Belivukove grupe, ukoliko do sporazuma dođa o njemu odlučivao sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Viseg suda u Beogradu (Specijalnog suda).
Nakon toga bi se na tog okrivljenog svedoka saradnika primenile odredbe Zakona o programu zaštite saradnika koji uređuje uslove i postupak za pružanje zaštite i pomoći svedoku saradniku koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu, napomeuno je Stefanović.
Prvi svedok saradnik u Srbiji bio je Ljubiša Buha Čume, u prosecu koji se vodio protiv “zemunskog klana za ubistva, iznude, otmice i druga teška krivicna dela. U tom procesu status svedoka saradnika dobili su i optuženi – Miladin Suvajdžić i Dejan Milemnković Bagzi, koji su za razliku od Buhe ušli u progam zaštite svedoka.
