Zbog predsednika Udruženja Šumadija, gradić Sans, udaljen 130 kilometara od Pariza, ostao je bez ruža. Sve ih je pokupovao Goran Radovanović sa namerom da svakoj članici i pripadnici nežnijeg pola ulepša 8. mart.
I, jeste, svaku je slatko poljubio i svaka mu poljubac uzvratila, a da mu supruga Svetlana nimalo nije bila ljubomorna.
– Odlučio sam da u opštinsku salu pozovem pripadnice prve generacije Srba u Sansu, one koje su decenijama verno prolazile kroz vrata našeg udruženja i kreirale zajednička druženja. Velika mi je čast bila da ih okupim. Penzionerke su i zaslužile su ovo veče – u dahu je izgovorio Goran Radovanović.
Kad je veče odmaklo, Goran im je glasno poručio:
-Žene, sve vas volim!
Bila je tu i najmlađa “pripadnica nežnijeg pola”, Goranova ćerkica Tijana, “tatino zlato”, tako je opisao. E, ta ljupka Tijana je svakom gostu ponudila kafu “dočekušu”.
Oduvek je Udruženje Šumadija, imalo čelnike kojima su prevashodni ciljevi bili dopunska škola, fudbal, folklor i okupljanja povodom raznih praznika.
Ovaj put je Goran okupio 70 slavljenika. Sva mesta popunjena. Uz slavljenice su stigli pratioci, vešti da povedu pesmu, ponajbolje to radi bivši predsednik “Šumadije” Mirko Savović koji kad god pusti glas, mora uvis da podigne i tri prsta.
U ovoj ženskoj noći štimung je režirao i bend, dobro znaju koja muzika godi okupljenima.
– Iskreno, ne znam im ime, ja ih prozvala ekstra bend, super su, dakle, ekstra su – prokomentarisala je vidno raspoložena Ruža Savović.
A, bendu je pravo ime Rakija. Naravno da su super.
Iz Pariza, spremna za pesmu i igru, došla četa odabrana, predvodila je Stana Bilbija, donedavna predsednica Svesrpske zajednice Francuske. Među njima obavezni Sloba Šumadinac Janković, saliven mu crni sako, leptir-mašna samo što ne poleti, ma, ne bi se tako uredio ni da je krenuo u čuvenu parisku Operu.
Vesnu Savović oslovljavaju sa “trener folklora”, što znači da vodi dečji folklorni ansambl.
– Ona ne staje. Hoće mališane da pretvori u zvezde – hvali je predsednik Goran.
I, udri u veselje! Kod nas Srba se, momentalno, sa zvukom harmonike pali zeleno svetlo, čim je čuješ – noge same poskoče i nikad se ne umore.
– Oduvek smo takvi! – ponosno je prokomentarisa penzionerka Milijana Radovanović.
A kad je došlo vreme da se društvo raziđe i sitni sati odmakli, Parižanka Stana glasno primeti:
– Pa, tek smo počeli!
Učio od starijih
– Posebno uvažavam bivše predsednike “Šumadije”, drago mi je što su ostali verni članstvu i s nama su na svakom skupu. Od njih sam učio i uvek sam spreman da im glasno kažem hvala – priznanje je dvometraša Gorana Radovanovića.
Majstor za pečenje
Dobro raspoloženje, kroz stomak, kreirao je Dejan Mikić, majstor za pečenje. Ide mu taj posao, u završnoj fazi produkti se rumene i izazovno mirišu, a u svemu tome pomaže mu “emotivna šefica” Marina Jeremić.
