Meteorološke analize pokazuju da od 1983. godine započinje porast temperature koji i dalje traje. U poslednjih desetak godina u Evropi je bilo 200 katastrofalnih poplava, a u narednih 20 godina prete nam suše.
Prirodne nepogode biće u ne tako dalekoj budućnosti svakodnevica, a suše i poplave biće izraženije dva do tri puta. Krajem prošle godine i početkom ove su se čak i polarni medvedi smrzavali u čikaškom zoološkom vrtu, a nezapamćemni minus je žestoko protresao Ameriku. Temperatura je išla ispod nule, čak i do minus 40 stepeni Celzijusa, a led je okovao Ameriku. Svi rekordi u hladnoći su oboreni za poslednjih 20 godina, a na drugom kraju sveta, Sibir je bukvalno procvetao. Na Balkanu su Nova godina i Božić dočekani uz prolećne temperature.
Klima na planeti postala je sve nepredvidivija. Prema rečima Gorana Pejanovića, pomoćnika direktora u Klimatskom centru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, iza ovih vremenskih oscilacija zapravo stoje klimatske promene koje već godinama menjaju planetu.
– Zbog klimatskih promena uobičajeno je da se povremeno tropski vazduh spusti na američki kontinet, a da u severnom delu SAD imaju masivni planinski venac ledeni talas se ne bi spustio u ostale delove – objašnjava za "Vesti" Pejanović.
Jedna od karakteristika klimatskih promena su upravo te nagle promene na termometru. Da nešto nije u redu, da je klima pobrkala lončiće, pokazuju istraživanja i predviđanja koja upozoravaju svet da se pripremi na ekstremne talase toplote. Prete nam suše u narednih 10 do 20 godina. Što se tiče globalnog predviđanja, prirodne nepogode biće svakodnevica, a suše i poplave biće izraženije dva do tri puta.
Planeta se generalno sve više zagreva i mnogo su češće visoke temperature i suše, a zbog vazduha punog vodene pare – u pojedinim delovima i polave.
– Tokom poslednjih 40 godina došlo je do povećanja temperature vazduha na globalnom nivou za 0,8 stepeni – kaže Pejanović. – Kako je klima najkomplikovaniji sistem koji povezuje procese koji se
dešavaju kako u atmosferi tako i u moru, izuzetan je interes utvrditi da li se svetski okean zagreva i koliko brzo.
Goran Pejanović ćudljivost klime pripisuje čoveku koji je poremetio ravnotežu u prirodi povećanim emitovanjem ugljen-dioksida.
|
Šok preko noći
Oluje bez kursa |
– Najsigurniji način da se izbegnu negativne posledice promene klime je da se dogovori o smanjenju emisija ugljen-dioksida – kaže za "Vesti" klimatolog Goran Pejanović. – Tako se efekti klimatskih promena na naše područje ogledaju u povećanju temperature, što nas suočava sa češćom pojavom sušnih perioda. Za 12 godina imali smo pet suša. Generalno, topliji vazduh sadrži više vlage, tako da tokom vlažnih perioda padavine bivaju intenzivnije, što u centralnoj i severnoj Evropi dovodi do češćih poplava. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji već decenijama leto pobeđuje zimu. Kako stvari stoje, uskoro ćemo zaboraviti na sanke i grudvanje – objašnjava Pejanović i podseća da je najhladnija srpska zima bila 1954. godine, a najveći snežni pokrivač izmeren je pre 40 godina. Beograd je vrhunac hladnoće pregrmeo čak u pretprošlom veku, daleke 1893. godine.
– Upotrebom numeričkih modela koji su vrlo kompleksni, dolazi se do predviđanja da ćemo imati povećanje padavina, u letnjem periodu smanjenje i povećanje temperature do 2030. godine za jedan do dva stepena. Ipak, zahvaljujući nauci, velike količine padavina mogli bismo da predvidimo, pa i da se pripremimo za njih – kaže Pejanović i podseća da su poplave, od pre tri godine na severu Italije, trebale da budu upozorenje i za Srbiju.
Većina klimatologa u svetu se slaže da je razlog i povećana emisija ugljen-dioksida, a ovaj gas sa efektom staklene bašte povećao se 35 do 40 odsto u odnosu na predindustrijsko doba i ima tendenciju daljeg porasta, uglavnom zbog spaljivanja fosilnih goriva – uglja, nafte, gasa. Čovek je najveći faktor, povećanje populacije na sedam milijardi ljudi, povećanje industrijske proizvodnje, povećanje saobraćaja, sve to dovodi do većeg emitovanja koncentracije ugljen-dioksida, metana, azot oksida.
Čak šest najtoplijih meseci u Srbiji desilo se u poslednjih 13 godina, dok je rekorder u hladnoći april 1997. Ostali rekordi u hladnoći dogodili su se pre najmanje šest decenija. Sa druge strane, tri najtoplije zime ikada u Srbiji zabeležene su u poslednjih 15 godina. Najtoplija godina bila je 2000, sa prosečnom temperaturom od 11,9 stepeni Celzijusovih.
