Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da alternativu sankcijama Rusiji zbog sukoba u Ukrajini predstavlja treći svetski rat.
– Imamo dve opcije. Da uđemo u konflikt sa Rusijom i samim tim u treći svetski rat. Ili da se uverimo da će Moskva platiti cenu, posebno dugoročno – rekao je Bajden i dodao da najave neutralne Finske i Švedske o mogućem ulasku u NATO pokazuju koliko je procena ruskog predsednika Vladimira Putina bila pogrešna.
Prema rečima Bajdena, koji je tokom vikenda bio na sahrani majke svoje snahe u Delaveru, NATO je sve čvršće ujedinjen i da je važno da alijansa ostane na kursu sankcija. Međutim, SAD, Velika Britanija, Francuska, Australija i niz članica NATO i zapadnih zemalja odlučile su da pošalju oružje Ukrajini. Među tim državama je i do sada uglavnom uzdržana Nemačka, koja šalje ručne protivtenkovske i protivvazdušne rakete.
Rusi besni na Nemačku
Ovo je izazvalo ogromni bes kod ruskih medija i stanovništva. Naglašava se da će se prvi put od Drugog svetskog rata rusko i nemačko oružje ukrstiti na teritoriji Ukrajine, gde su vođene neke od najtežih bitaka i gde je Vermaht počinio najstrašnije zločine.
Osim toga, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da se SAD nisu ograničile na sankcije. Prema njihovim rečima, prilikom zauzimanja Zmijskog ostrva u Crnom moru, kad se predalo 82 ukrajinska vojnika, raketni čamci kijevskog režima pokušali su da napadnu rusku flotu navođeni s američkih aviona. Svih šest ukrajinskih plovila je potopljeno, pri čemu se ne zna broj žrtava.
Sam Bajden kod kuće je počeo da trpi kritike u kojima je najglasniji bio bivši predsednik Donald Tramp, koji ne krije ambiciju da se vrati u Belu kuću.
– Putin je pametan, ali je problem zapravo u tome što su naši zvaničnici glupi – rekao je Tramp, koji je već isticao da do ukrajinskog rata ne bi došlo da je on bio predsednik.
Položite oružje
Za to vreme, još nema izgleda na mirovne pregovore koje je ponudila Rusija pod svojim uslovima. Naime, Ruski predstavnici doputovali su u beloruski Gomelj i objavili da će čekati nekoga iz Ukrajine do 15 sati. Međutim, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbio je tu ponudu s obrazloženjem da je Rusija napala i s teritorije Belorusije. Zelenski je rekao da želi mir, a kao gradove za pregovore ponudio je Varšavu, Bratislavu, Budimpeštu, Istanbul, (sve članice NATO) i Baku, da bi potom dodao Švajcarsku.
Njegov predstavnik za štampu Sergej Nikiforov rekao je da je Kijev razmatrao da prihvati pregovore, ali da je Rusija u poslednjem trenutku zahtevala je da ukrajinska vojska prvo položi oružje.
– Odgovoreno im je da idu dođavola, tako da je ovaj njihov odlazak u Gomelj samo informacioni pritisak – rekao je Nikoforov.
Pretnja do Urala
Direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin rekao je da je Kijev bio u stanju da proizvede sopstvene balističke rakete.
– U Dnjepropetrovsku su još iz sovjetskog vremena Konstruktorski biro Južni i fabrika Južmaš s kolosalnim potencijalom. Oni su radili na stvaranju balističkog kompleksa kako bi povećali domet ukrajinske rakete grom. To bi bila opasnost za Rusiju sve do Urala – rekao je Rogozin, a ruski stručnjaci ranije su upozoravali da bojeva glava groma može da se napuni makar nuklearnim otpadom iz elektrana.
Pregovori ili klanica
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da su pregovori nužni, jer će rat za dva dana da se pretvori u klanicu.
– Predstavnici ukrajinske elite molili su me da pozovem Zelenskog. Rekli su mi:”On je bezumnik, ništa ne shvata, zaustavite ga.” Zvao sam ga celu noć, ali su ga njegovi našli tek ujutro. Nažalost, to nije adekvatan čovek, on ne razume šta se dešava – rekao je Lukašenko.
On je dodao da je drugim zvaničnicima u Kijevu izložio uslove Moskve i da su oni prihvatili i više od toga.
– A onda me je uveče zvao Putin i rekao da su u Kijevu odlučili da ipak ne dođu na pregovore. Dobro, to je njihov izbor – ispričao je Lukašenko i zaključio da Kijev mora da pregovara ako ne želi da Ukrajina nestane, pošto Moskva neće odstupiti.
On je dodao da Zapad sigurno neće obnavljati Ukrajinu, koja mora da odustane od članstva u NATO.
Pao Harkov
Ruska vojska kod Kijeva privukla je znatne ukrajinske snage. Za to vreme pao je dvomilionski Harkov, prestonica Ukrajinske SSR 1917-1934.
U Kijevu vlada potpuni haos nakon što su Rusi zauzeli
kargo-aerodrom i neka predgrađa, a Čečeni bazu gde je bila najbolje opremljena ukrajinska jedinica sa zapadnim oružjem. Vlasti u Kijevu pustile su iz zatvora bivše vojnike bez obzira na težinu zločina i dale im oružje. I stanovništvu je bez reversa podeljeno 35.000 kalašnjikova posle čega su počele pljačke, a zabeleženo je i razbojničko ubistvo. Roditelji, vlasnici veterinarske klinike i troje dece izrešetani su na putu.
Kijevske vlasti hapse ruske sveštenike i tvrde da po gradu pucaju diverzanti. Tenzija je tolika da su policajci ranili agenta tajne policije misleći da je ruski diverzant.
Gradonačelnik Harkova saopštio je da su ruske snage ušle u centar i vodi pregovore o predaji. Vojnici PVO puka, njih 457 predalo se, a gori harkovski tenkovski zavod, najveći u SSSR. Harkovčani su apatični i stoje u redovima ispred prodavnica, a kažu da su za grad ratovali vojnici iz Zapadne Ukrajine, dovedeni poslednjih osam godina. Stanovnici se ne opredeljuju, jer ne znaju ko će predstavljati vlast.
Na jugu zemlje ukrajinska odbrana ne postoji. U ogromnim kolonama s Krima, Rusi su okružili krupne lučke gradove na Azovskom moru, Berđansk i godinama utvrđivani Marijupolj. Oko 200 kilometara severozapadno primećen je ruski vazdušni desant kod Dnjepropterovska. Pola ukrajinske vojske sada je u opasnosti da bude opkoljeno kada se ruske snage iz Dnjepropetrovska spoje s onim iz Harkova.
Šetnja tenkovima
Kroz polumilionski Nikolajev na Crnom moru glavnim bulevarom prošla je manja ruska oklopna kolona, zadržala se kratko na centralnom trgu i vratila na prilaze gradu, pošto je ustanovila da u njemu nema ukrajinske vojske. Sada u Nikolajevu i milionskoj Odesi čekaju konačan prodor.
Zelenski tužio Rusiju Hagu
Ukrajina je podnela tužbu protiv Rusije Međunarodnom sudu pravde u Hagu, saopštio je Vladimir Zelenski.
– Rusija se mora smatrati odgovornom za manipulisanje pojmom genocida da bi opravdala agresiju – rekao je Zelenski i dodao da je zatražio da sud odmah naredi Rusiji da obustavi invaziju i da Ukrajina očekuje da suđenje počne već sledeće nedelje.
On je pozvao dobrovoljce iz inostranstva. Naime, Kijev osniva “međunarodnu legiju stranaca” koji žele da se dobrovoljno uključe i podrže Ukrajinu.
– Ovo će biti ključni dokaz vaše podrške našoj zemlji – naveo je predsednik Zelenski.
Pritom je očito u prvom redu imao u vidu ukrajinsku dijasporu. Među njima su i Jevreji u Izraelu koji su to odbili s obrazloženjem da su mnogi od njih osetili na svojoj koži ukrajinski antisemitizam, a istakli su i da ne žele u ukrajinsku vojsku u kojoj je i po zločinima poznat bataljon Azov, sastavljen od neonacista iz cele Evrope.
