Rediteljka Sandra Mitrović progovorila je o deceniji provedenoj u inostranstvu, razvodu roditelja Željka Mitrovića i Sonje Mitrović Hani, kao i o najslađoj ulozi tetke.
Kako se nosite s novim zadatkom kao tetka?
– Emilija je pravi dodatak našoj ludoj familiji (smeh). Svi smo, budući da je prva beba u porodici, potpuno poludeli za njom. Baba i deda posebno. Nije nas sramota da preterujemo i govorimo kako je najpametnija i najslađa jer je naša princeza i svi je tako tretiramo. Ja sam tetka koja nastoji da je razmazi i kupujem joj sve. Obuzela me je potpuno. Eto kako je život namestio da je moj mlađi brat dobio dete pre mene. Prezanimljivo mi je što sam prvo postala tetka pa ću, nadam se, u nekom momentu i majka.
Da li ste u emotivnoj vezi?
– Iskustvo mi je pokazalo da što manje širiš, više je tvoje, više čuvaš. Ne volim javno da govorim o svom emotivnom životu, u tom smislu sam dosta zatvorena. Takođe, puno dajem i samim tim dosta očkujem od čanova porodice, prijatelja, saradnika, pa i emotivnog partnera. Umem da se rastužim kada ta očkivanja nisu opravdana, ali istovremeno i da brzo racionalizujem da sam pogrešila u proceni.
Ko se više ponosi vašim uspesima, otac ili majka?
– Dobila nagradu ili ne, mama i tata su uvek ponosni na mene, često crvenim zbog njih. Mami sam uvek najbolja i ne postoji stvar koju za mene ne bi uradila. Uvek mi je bila vetar u leđa. Tata je takođe uvek bio tu, podrška na svoj način, možda veći kritičar. Ume da mi kaže: “Ovo si mogla drugačije”, ali to najčešće uradi kada bude kasno (smeh). Imala sam sreću što su on i mama nakon razvoda ostali dobri prijatelji. Učili su nas da je porodica stub svega, da moramo da se držimo zajedno i volimo. Volimo da smo svi zajedno, s povodom ili bez njega. Brat je nedavno dobio dete, tako da se lagano širimo.
