Legendarni motociklista Dragoslav – Kule Perišić iz Darosave kod Aranđelovca, nedavno je na stazi Karol u Vilpenu kraj Pariza vozio poslednju trku. Na istoj stazi davne 1989. prvi put je vozio u Francuskoj, a tokom bogate karijere koju je započeo kada je imao samo 13 godina osvojio je 11 titula prvaka Srbije, Jugoslavije, Balkana i Istočne Evrope. Kule je u Dransiju, predgrađu Pariza, živeo i radio od 1988. do 1994. godine kada se vratio u zavičaj, ali je od tada na relaciji Srbija – Francuska, što zbog trka, a više zbog ćerke koja je ostala u Dransiju.
Posle poslednje trke Kule je novinarima u Parizu govorio o karijeri, uspesima i padovima, o motociklima i drugim eksponatima koje čuva u jedinstvenom muzeju koji je napravio u Darosavi.
– Poslednju trku u Francuskoj završio sam na podijumu. Da budem iskren verovatno bih bio peti ili šesti, ali zbog kiše i mog iskustva na mokroj stazi, osvojio sam treće mesto na radost brojnih prijatelja koji su došli da me podrže na oproštajnoj trci – rekao je Kule.
Na stazi je bilo puno takmičara, a pored Kuleta, još jedan Srbin, Miloš Radžić, poreklom iz Velike Plane, na kraju trke kada su se na razglasu čula njihova imena i Srbija usledio je gromoglasni aplauz prisutnih, među kojima je bilo i stotinak Srba iz Pariza i okoline.
– Došao sam da gledam, poznajem Miloša i Kuleta, uživam u moto-trkama – kaže Marko Pantelejić iz Azanje koji živi i radi u Parizu. Bio je tu i Kuletov prijatelj Goran Katanić sa sinovima Filipom i Nikolom.
Prilikom proglašenja pobednika sa setom i knedlom u grlu, Kule se obratio prisutnima.
– Tužan sam jer se rastajem od mnogih francuskih dragih kolega i prijatelja sa kojima sam delio dobro i zlo još od 1989. kada sam prvi put nastupio na stazi Kirol, sa druge strane sam srećan što sam uopšte živ posle 59 preloma i povreda od kojih su neke bile opasne po život. Srećan sam što imam naslednika koji će na ovoj istoj stazi nastaviti da vozi.
A Kuletov naslednik je Miloš Radžić iz Velike Plane, građevinar koji već osam godina sa suprugom Draganom, blizancima Mihailom i Matijom i ćerkom Magdalenom živi u pariskom predgrađu Bondi.
– Kule me od aprila pripremao i sada sam vozio moju prvu trku, zadovoljan sam, ali mi je žao što nas šampion napušta. Siguran sam da će uvek biti uz nas mlade i početnike kad bude zatrebalo – kaže Miloš.
Kule bi, navodi, bio srećniji da ima još titula, a praktično je osvojio sve što se moglo osvojiti na Balkanu, u Srbiji i Jugoslaviji! Nosilac je Zlatne kacige, vozio je 24 časa Le Mana, Endurans šampionat, bio je deveti u generalnom plasmanu za šampionat sveta 2009, a peti u Španiji na trci za šampionat sveta.
– Ono za čim žalim su kolege koji su na moto-stazama izgubili živote – rekao je.
Te Kuletove reči zabeležila je i televizijska ekipa iz Beograda koja je snimala poslednje kadrove za dokumentarni film o Perišicu, koji će premijerno biti prikazan 3. decembra u srpskoj prestonici. Film će imati naslov “Srpski samuraj na dva točka”, a režiser je Milan Todorović.
Muzej motora
Ljubav prema moto-sportu Dragoslavu je od najranijih dana usadio otac Živorad koji je i sam bio pasionirani motociklista. Ime i prezime svog oca je ugravirao na memorijalnom točku, na kome se nalaze i imena njegovih kolega koji su stradali u moto-trkama. Taj točak je samo jedan od eksponata koji Kule čuva u muzeju koji je napravio. Muzej je otvorio 2018. uz prisustvo brojnih kolega i više od 100 gostiju, koji su oduševljeno razgledali razne dvotočkaše.
Svako ko prolazi kroz Darosavu ne može da ne primeti motor postavljen na vrh stuba i on je samo deo postavke u dvorištu i unutar kuće koja je sa svih strana ukrašena motorima. U vitrinama od armiranog stakla u dvorištu su neki od njegovih ljubimaca, na fasadi zastave Francuske i Srbije, na panoima uramljene slike, a posebno mesto ima čak i jedan automobil. Unutar kuće su brojni pehari i medalje.
– Bilo je mnogo medalja u mojoj karijeri. Ima ih sigurno preko dve stotine, nisam ih ni brojao. Najdraža mi je u sećanju ostala trka u Mladenovcu 1976. godine. Tada sam bio klinac pun sebe, bio sam sedmi razred osnovne škole. Pobedio sam, a osvojiti prvo mesto u svojoj prvoj trci u karijeri bilo je za mene fascinantno. Tako da bih nju izdvojio – kaže Dragoslav.
Inicijator bratimljenja
Dragoslav – Kule Perišić je inicirao saradnju i bratimljenje francuskih opština Tonon le Ban i Evijan sa Aranđelovcem i Čajetinom. Tonon le Ban i Aranđelovac su već zbratimljeni, a uskoro to treba da učine i druga dva grada. Francuski zvaničnici su boravili u Srbiji i pregovarali o izgradnji golf terena i auto-motodroma na Zlatiboru, a imali su priliku da posete značajna istorijska mesta poput Marićevića Jaruge i muzejskog kompleksa Prvi srpski ustanak u Orašcu, gde su im kustosi objasnili važnost Prvog srpskog ustanka za Evropu i govorili o istorijskim vezama Francuske i Srbije.
Spomen-česma
Pored Moto-muzeja, proslavljeni srpski motociklista, iza sebe je kao zadužbinu ostavio i spomen-česmu napravljenu na izvoru mineralne vode, koji se nalazi na njegovom imanju u Darosavi. Mineralna voda je dar prirode, a česmu poklanjam Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svom narodu, piše na ploči.
Na svečanosti koje je letos organizovana episkop šumadijski Jovan je osveštao česmu i izvor, kao i spomenik od granita posvećen preminulim motociklističkim asovima iz ovog kraja, koji se takođe nalazi u sklopu Perišićevog imanja.
Svi koji žele mogu da dođu i natoče vodu koja na površinu stiže sa dubine od 91 metra.
Život u Francuskoj
Posebno poglavlje u Kuletovoj karijeri predstavlja odlazak u Francusku. U toj zemlji je proveo šest godina i saživeo se sa Francuzima. Uporedo sa trkama, vodio je firmu za brze pošiljke. Koliko mu je život bio uzbudljiv u Francuskoj govori i okačena slika koja se nalazi u bašti, a na kojoj se vidi on, rame uz rame sa čuvenim francuskim glumcem Žerardom Depardjeom.
– Vrlo mlad sam ostao bez oca koji je preminuo 1983. godine. Moto-sport je vrlo skup. Zbog toga sam otišao u Francusku krajem 1988. godine i tamo šest godina vozio šampionat. Kada sam stigao nisam znao nijednu reč na francuskom. Ali vrlo brzo sam naučio jezik, integrisao sam se u njihovo društvo i stekao brojne prijatelje i kolege.
Uporedo sa trkama, bio je vlasnik firme za brze pošiljke.
– Imao sam tri radnika, tako da sam od toga živeo u Francuskoj. Ostao sam do 1994. godine, a onda sam se vratio za Srbiju – kaže Dragoslav.
U Suzuki ispunio san
Dragoslav kaže da je ispunio san svih motociklista sveta. Vozio je osam sati čuvenu trku na stazi Suzuka u Japanu, kada je učestvovao i čuveni Valentino Rosi. Tu trku je uživo posmatralo više od 150.000 gledalaca.
– Važi jedno pravilo. I nisi neki trkač, ako nisi nikada učestvovao u trci u Japanu. Eto, uspeo sam i tamo da se pojavim. Vozio sam na mnogim stazama širom sveta, najviše u Evropi, ali vozio sam i u Južnoafričkoj Republici. U Kataru sam vozio tri puta šampionat sveta, kao i u Bahreinu – kaže on.
