Restriktivne mere u Novom Južnom Velsu sve brže jenjavaju, a zajednica se polako budi i zabave po srpskim klubovima se ponovo organizuju. Sve počinje da izgleda kao pre pandemije, što se videlo prošle subote kada je muzički orkestar “Šampioni” ispunio veliku salu Srpskog centra u Bonirigu.
Uz kratku najavu uglavnom na društvenim mrežama sve karte za veliki koncert ovog sidnejskog benda prodate su za samo nedelju dana. Ovolika najezda srpske zajednice za svirku lokalnih muzičara i ne čudi. Nakon šestomesečne pauze bez zabava i okupljanja, narod je željan provoda, što se moglo osetiti u vazduhu i protekle subote.
“Šampioni” u sastavu: vokal Srđan Prodanović, harmonika Dejan Marinković, bubnjevi Zoran Jovanović, klavijature Blagojče Petrov i saksofon Nikolče Ognenovski, pokazali su raskošno muzičko umeće, pa su veseli gosti uživali u njihovim pesmama do duboko iza ponoći.
Valja istaći i da su se gosti pridržavali propisanih mera i da nije bilo “opšteg veselja”, već samo pojedinačnog “cupkanja” za stolovima.
Koncert u Bonirigu bio je prilika da porazgovaramo i sa “Šampionima”. Za “Vesti” je govorio pevač Srđan Prodanović, kojeg smo na početku pitali da nam kaže nešto više o bendu.
– “Šampioni” postoje od 2016, a ideja je potekla od harmonikaša i šefa orkestra Dejana Marinkovića. Hteo je da napravimo pravi orkestar, nešto drugačije od svega na šta smo navikli u Australiji. Želja je bila da se ljudima omogući živa svirka uz koju se pravi atmosfera kakva se samo u Srbiji može osetiti – kaže Srđan.
Pevač benda je rekao i da se svi članovi “Šampiona” bave muzikom duže od 20 godina.
– Dejan Marinković je jedan od retkih naših muzičara koji je rođen u Australiji i učio je harmoniku kod velikih muzičara, uključujući i velike harmonikaše iz Srbije. Zoran Jovanović je najtalentovaniji bubnjar na ovim prostorima i tokom dugogodišnje karijere svirao je sa najvećim zvezdama srpske estrade, kako u Austriji i Nemačkoj, tako i širom Australije. Klavijaturista Blagojče Petrov je jedan od najtalentovanijih muzičara i nastavnik muzike u školi. Saksofonista Nikolče Ognenovski Jenk nam se pridružio pre tri godine i dao orkestru još jednu dimenziju.
Zamolili smo Srđana da nam kaže i nešto više o svojoj karijeri.
– Muzikom se bavim od malih nogu i veći deo karijere proveo sam kao klavijaturista –aranžer. Počeo sam s pevanjem pre 12 godina i stekao dobro iskustvo, kako u kafanama tako i na privatnim proslavama.
Još pre pandemije, “Šampioni” su izrasli u popularan bend i uvek su bili traženi na proslavama.
– Pre pandemije smo svirali na različitim veseljima. Ne želim da zvuči prepotentno, ali gde god da smo gostovali nikoga nismo ostavili ravnodušnim. Organizovali smo i tri nezaboravne muzičke zabave u restoranu “Madera”, gde se ukupno prodalo preko 600 karata. Te zabave su dokaz da lokalni orkestar može da uz predan rad i mnogo truda ima pratioce koji jedva čekaju da se vesele uz našu muziku. Svirali smo jednom prilikom i u Muzeju savremene umetnosti na Kružnom keju u centru Sidneja, kao i u hotelu “Pier One”, ispod Lučkog mosta – nabraja Srđan i podseća da su tokom pandemije prenosili svoje svirke uživo putem Fejsbuka.
– Znali smo da su svi naši pratioci bili željni da slušaju muziku uživo. Dobili smo mnogo dobrih i lepih komentara, tako da u slučaju da se ne daj Bože opet dese neke restrikcije, sviraćemo ponovo za naše ljude i prenositi na društvenim mrežama.
Ali, ipak, ništa ne može da zameni neposredni kontakt s publikom i svirku pred punom salom…
– Bolji osećaj od toga ne postoji. Oduševljeni smo i prezadovoljni kako je protekao naš prvi koncert posle restrikcija u Bonirigu. Bila je fantastična atmosfera i dali smo sve od sebe da pet sati sviramo i pevamo bez pauze za tako veselu ekipu ljudi. Narod je željan dobre muzike i provoda, što se videlo i ove večeri u Bonirigu – istakao je pevač “Šampiona” Srđan Prodanović.
Sačuvali vedar duh
Kako ste se snašli kada je počela pandemija?
– Nikome, pa ni nama nije bilo lako. Pandemija je odnela ljudske živote, poslove, sredstva za život. Što se nas tiče, trebalo nam je malo vremena da se prilagodimo situaciji. Bili smo ipak vedrog duha i dok su bile stroge restrikcije, svirali smo i vežbali kod svojih kuća. Radili smo i na repertoaru, kako bismo bili spremni da kreneno čim popuste restrikcije. Kad je dozvoljeno da se koristi studio, bili smo prvi da ga okupiramo. I zbog druženja i da bismo radili ono što najviše volimo – kaže Srđan.
Porodični ljudi
Da li ste koristili vreme tokom restrikcija za usavršavanje nekih muzičkih projekata ili vežbanje novih pesama , za šta možda niste imali dovoljno vremena u normalnim okolnostima?
– “Šampioni” su prvenstveno porodični ljudi i međusobno dobri prijatelji. Tokom pandemije smo naravno radili na svojim privatnim poslovima, jer ni jedan član orkestra ne živi od muzike, tako da se, što kažu, preguralo se nekako. Kao što sam rekao, mi sviramo pre svega iz velike ljubavi prema muzici, a ne zbog novca – jasan je Srđan.
