Na petom međunarodnom takmičenju trubača koje se održava u okviru ovogodišnjeg Sabora u Guči za najboljeg trubača na planeti proglašen je Ekrem Mamutović iz Vranja. Ovo nije prvi put da se mladi trubač okitio ovim odličjem. Ekrem je 2002. osvojio prvu trubu.
Rođen je 1982. godine u Vranju i odrastao uz trubu jer potiče iz trubačke porodice. Još kao dete je zavoleo zvuk trube i ovaj instrument se u familiji prenosi s kolena na koleno. Ova čuvena porodica proslavila je i vranjsko naselje Gornja čaršija, u kome se nalazi i spomenik Bakiji Bakiću, njegovom pradedi. Deda Ekrem Mamutović, koji je kasnije uzeo ime Milan Mladenović, višestruki je osvajač Guče i majstor trube. Otac Dobrivoje takođe je trubač. Pradede, dede, stričevi, ujaci, braća po očevoj ili majčinoj liniji svi su bili poznati vranjski muzičari, trubači, klarinetisti, saksofonisti, harmonikaši.
– Imao sam osećaj da sam se rodio s trubom, do šeste godine sam pisak od trube smatrao igračkom, nisam ga ispuštao iz usta, bar tako kaže otac Dobri. Sa šest godina otac mi je nabavio prvu trubu i počeo sam da učim da sviram. Prvo što sam naučio bilo je vranjsko "Izgubljeno jagnje". Kad me je čuo deda Ekrem, rekao je: "Ovo dete biće trubač, nadmašiće sve nas!"
U školi nije bliljirao, samo je maštao da postane trubač.
"Ekreme, Ekreme, šta ćeš ti sa ovakvim učenjem da radiš u životu", govorila je nastavnica osnovcu Ekremu Mamutoviću pre petnaestak godina, kad je pogledala njegove ocene. Na to je on odgovorio: "Sviraću trubu." U Vranju je završio srednju muzičku školu, a kada je ušao u orkestar imao je samo 11 godina. Čim je krenuo u školu, odmah je svirao na školskim priredbama. Za godinu dana savladao je tehniku sviranja. Učiteljica mu je bila majka Suzana. Dok je po ceo dan radila po kući, pevala mu je pesme, dok ju je on pratio na trubi. Tako je naučio sve vranjske i romske pesme i sa 10 godina znao ceo repertoar. Otac ga ja ubacivao privremeno u orkestar koji je svirao na romskim svadbama. Oduševljavao je goste koji su ga kitili parama. Njegovo muziciranje pratio je deda Ekrem i povremeno mu davao svoju zlatnu trubu da čuje kako svira.
– Za te nastupe sam se posebno pripremao. Kod kuće bih naučio po dve nove pesme da ga iznenadim. Samo je klimao glavom i bio zamišljen, a onda me je 1995. godine pozvao i pred članovima orkestra saopštio: "Od danas si punopravan član našeg orkestra, spremi se da učiš, sviraš i vežbaš svakodnevno, ako želiš da vidiš Guču." Imao sam 13 godina, poljubio sam dedu, a onda pobegao kući, zatvorio se u sobu i zaplakao od radosti.
Sa 14 godina je prvi put učestvovao u Guči, sa orkestrom dede Milana, koji je umro pre šest godina. Deda mu je prvi put ukazao čast da kao prva truba učestvuje na kvalifikacionom takmičenju trubača za Guču, na Vlasinskom letu u Surdulici, 2002. godine. Pobedio je, a u Guči osvojio drugo mesto. Posle četiri godine deda ga je postavio na čelo orkestra. Odluka da bude šef orkestra nije se svidela pre svega stricu Nenadu.
– Kad sam 2007. godine u Guči proglašen za najboljeg trubača, došlo je do razlaza. Naredne godine napravili smo dva orkestra. Svom sam dao naziv "Bakija Bakić". Naporno smo vežbali i odmah krenuli u osvajanje Guče i sveta.
Ekrem je pratio sa svojim orkestrom Esmu Redžepovu, Zoricu Brunclik, Vericu Šerifović, Biljanu Krstić, Čedu Markovića i mnoge druge. Igrao je u filmu Lazara Ristovskog "Beli lavovi". Orkestar je svirao u gotovo svim zemljama Evrope, bili i u Aziji, u Libanu. Dve godine su učestvovali na Balkan trafik-festivalu u Briselu, tri godine u Italiji, na manifestaciji Guča u Trstu, potom u Gracu, širom Nemačke, Francuske, Rumunije, Mađarske… Na Trgu Republike svirali su tada u čast ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva koji je bio u poseti Srbiji.
Uvek će mu u ušima odzvanjati reči pradede Bakija Bakića, koje su svi potomci znali napamet:
– Ako se u Vranju za nečim žali, to je što čovek nije večito mlad. Naša pesma leči i ko u Vranje dođe razočaran, iz Vranja sigurno odlazi veseo. Sa drugačijom željom za životom. Tu životnu filozofiju sam unosio u zvuk trube.
Ekrem je oženjen Elvirom, sa kojom ima sedmogodišnjeg Dobrivoja i četvorogodišnjeg Kristijana. Mladi trubač već sada razmišlja o svom nasledniku.
– Ja sam četvrto koleno u familiji koje predvodi orkestar, nadam se da će neki od sinova biti peto i da će se višedecenijska tradicija sviranja nastaviti uspešno. Moj sin Dobrivoje već sada zna da prepozna zvuk trube, on je moj naslednik i biće pobednik u Guči, to se već sada vidi.
