Šampanj bar protiv poplava

Arhitekta i predavač:
Dr Margot Krasojević

Njeni radovi su već na prvi pogled toliko futuristički i avangardni da se ima utisak kako početak 21. veka još nije spreman da ih razume i isprati. Ali, zato bar može da im se divi. Kad na internetu potražite slike koje se vezuju za ime arhitekte Margot Krasojević iz Londona, pojavi se hiperrealističko šarenilo najrazličitijih projekata, namena i lokacija gde se sreću iluzija i stvarnost, dizajn i filozofija. Pri tom Margotin koncept gledanja na svet nije četvorougaoni, već konkavan.
Videli smo mnoge jedinstvene barovea, ali dizajn koji je razvila Margot Krasojević nije samo kul, već treba i da pomogne da neka od omiljenih evropskih obeležja ostanu sačuvana, oduševljeno piše ovih dana američki "Foks njuz" o najnovijoj ideji genijalne i maštovite dizajnerke srpskog porekla.
Posle zatvora s vodopadom nasred Pacifika, mobilne turističke stanice za obilazak pustinje Gobi, veštačkog uzgoja koralnih grebena na Floridi, art-muzeja u Buenos Ajresu, džetvej hotela u Dohi ili visećeg hotela-kampa za alpiniste u blizini Kana (o čemu su "Vesti" već pisale), došao je red i na Pariz.
Margot je pustila svojim vizijama na volju i zamislila plutajući šampanj-bar na Seni, koji bi predstavljao sofisticirano mesto na kome možete da uživate u piću, a koji istovremeno pomaže u borbi protiv poplava u francuskoj prestonici.
Krasojevićeva kaže da je inspirisana svetlima Pariza videla priliku da se izbori s problemom životne sredine koji predstavlja konstantnu pretnju ovom gradu. Projekat melodičnog naslova Grand Cru du Siecle
(Najbolje vino stoleća) predstavlja kružnu strukturu koja podseća na grlo flaše šampanjca koje visi iznad aktivnog bazena projektovanog tako da usisava vodu u podzemne rezervoare, odvodeći je dalje od pariskih znamenitosti u kanale i jezera izvan grada.
– Inspiracija za bar/paviljon je korišćenje arhitektonske potrebe da se prilagodi novim tipologijama kao rezultat tehnoloških i životnih promena. Reka Sena, na kojoj bi bar bio lociran, nudi mnoga mesta za okupljanje i to je ono što je čini jedinstvenom i što je u dizajnu bilo veoma važno. Poplave i visoka voda dovode Pariz do blokade i uklanjanje posledica traje danima, a to je za grad – koji živi od turizma i kulture i uz to je poznat po kulturi šampanjca i kafea – veliki problem – kaže Margot
Pariz je prvi imao podzemnu kanalizacionu infrastrukturu sagrađenu još 1370. godine ispod ulice Monmartr, saznala je kroz rad na projektu Margot. Bio je to prvi pokušaj da se razdvoji voda za piće od otpadne vode, a ovaj sistem, koji je kasnije upotpunjen inženjerskim radovima pod Napoleonom III, kad je razvijena mreža za odvod kanalizacionih voda i radovi koje je sproveo Hausman 1855. godine, odredili su Pariz kao preteču-uzor i za druga moderna naselja.
Inspiraciju je Margot našla i kod Ežena Belgranda, francuskog inženjera iz 19. veka, čiji se radovi i danas koriste u Parizu.