Videli smo mnoge jedinstvene barovea, ali dizajn koji je razvila Margot Krasojević nije samo kul, već treba i da pomogne da neka od omiljenih evropskih obeležja ostanu sačuvana, oduševljeno piše ovih dana američki "Foks njuz" o najnovijoj ideji genijalne i maštovite dizajnerke srpskog porekla.
Posle zatvora s vodopadom nasred Pacifika, mobilne turističke stanice za obilazak pustinje Gobi, veštačkog uzgoja koralnih grebena na Floridi, art-muzeja u Buenos Ajresu, džetvej hotela u Dohi ili visećeg hotela-kampa za alpiniste u blizini Kana (o čemu su "Vesti" već pisale), došao je red i na Pariz.
Margot je pustila svojim vizijama na volju i zamislila plutajući šampanj-bar na Seni, koji bi predstavljao sofisticirano mesto na kome možete da uživate u piću, a koji istovremeno pomaže u borbi protiv poplava u francuskoj prestonici.
Lepota detaljaLepota detalja koji se mogu naći u gradskoj infrastrukturi, na primer, umetnički poklopci za kanalizacione šahte i dan-danas daju svoj doprinos formiranju gradskog identiteta i arhitekture. |
Krasojevićeva kaže da je inspirisana svetlima Pariza videla priliku da se izbori s problemom životne sredine koji predstavlja konstantnu pretnju ovom gradu. Projekat melodičnog naslova Grand Cru du Siecle
(Najbolje vino stoleća) predstavlja kružnu strukturu koja podseća na grlo flaše šampanjca koje visi iznad aktivnog bazena projektovanog tako da usisava vodu u podzemne rezervoare, odvodeći je dalje od pariskih znamenitosti u kanale i jezera izvan grada.
– Inspiracija za bar/paviljon je korišćenje arhitektonske potrebe da se prilagodi novim tipologijama kao rezultat tehnoloških i životnih promena. Reka Sena, na kojoj bi bar bio lociran, nudi mnoga mesta za okupljanje i to je ono što je čini jedinstvenom i što je u dizajnu bilo veoma važno. Poplave i visoka voda dovode Pariz do blokade i uklanjanje posledica traje danima, a to je za grad – koji živi od turizma i kulture i uz to je poznat po kulturi šampanjca i kafea – veliki problem – kaže Margot
Pariz je prvi imao podzemnu kanalizacionu infrastrukturu sagrađenu još 1370. godine ispod ulice Monmartr, saznala je kroz rad na projektu Margot. Bio je to prvi pokušaj da se razdvoji voda za piće od otpadne vode, a ovaj sistem, koji je kasnije upotpunjen inženjerskim radovima pod Napoleonom III, kad je razvijena mreža za odvod kanalizacionih voda i radovi koje je sproveo Hausman 1855. godine, odredili su Pariz kao preteču-uzor i za druga moderna naselja.
Inspiraciju je Margot našla i kod Ežena Belgranda, francuskog inženjera iz 19. veka, čiji se radovi i danas koriste u Parizu.
Arhitekta, kritičar, predavačDr Margot Krasojević je rođena 1975. godine u Londonu, gde je studirala i doktorirala arhitekturu na Bartlet univerzitetu i psihologiju. Radila je u jednom od najpoznatijih svetskih arhitektonskih biroa kod čuvene Zahe Hadid i predavala je na univerzitetima u Vašingtonu, Berkliju i Ostinu. U Pekingu je 1998. godine osnovala sopstvenu firmu za digitalni dizajn i istraživanje. Pored toga, dr Krasojević piše monografije o teoriji arhitekture, radi kao kritičar, konsultant i predavač savremenog dizajna. Specijalizovala se i za popularizaciju arhitekture kroz medije. Izlagala je u Tel Avivu, Njujorku, Vašingtonu, Mančesteru, Pekingu, Torontu… |
