Prođu dve nedelje godišnjeg odmora kao san. Uostalom, uvek je tako, ali ovog puta sam uspeo, nisam nijednom kupio novine. A i ne znam zašto sam iznenađen, odavno kupujem samo Politikin Zabavnik. Znate ono, kako žive Eskimi, ili kako je neki emir u sedmom veku trgovcu metalom iz Adane prodao bronzane ostatke Kolosa s Rodosa…
A onda dođem na posao i dočeka me gomila informacija sasvim neupotrebljivih, potpuno lažno prikazanih i interpretiranih, uglavnom usmerenih na nezameranje ili slavljenje lika i dela. I sve je zapravo otužno i bedno.
U ovom pomenu srpskim medijima i istini samoj po sebi, kao da držim govor na sahrani najboljeg druga, u pamet mi navire knjiga Slobodana Jovanovića "Iz istorije političkih doktrina". Zapravo samo deo koji se odnosi na Edmunda Berka, engleskog političara, poslanika, novinara i urednika 18. veka.
Da zanemarimo Berkovo shvatanje politike i izvlačenje teorijske esencije iz njegovog praktičnog delovanja u Donjem domu, jer ni on sam nije bio sklon tome. Berk je interesantan jer pokazuje koliko je mehanizam delovanja medija, u to vreme isključivo novina, u liberalnom kapitalističkom društvu koje je tada bilo u povoju zajedno sa industrijskom i naučno-tehnološkom revolucijom, istovetan sa savremenim dobom u kom je taj isti liberalizam na vrhuncu evo već drugi put posle ekstaze s kraja 19. veka.
Berk je, na primer, iako poslanik parlamenta u Londonu podržao Američku revoluciju smatrajući je doslednom primenom engleskih slobodarskih tradicija iako je neposredno štetila moći Krune i kolonijalnom carstvu. Sa strašću se u tom smislu ostrvljavao u svojim novinama na kralja Džordža Trećeg, koji je manipulacijama prigrabio više vlasti nego što mu je ustavom pripadalo, a što je ponašanje koje je njegov poslednji samovoljni prethodnik platio glavom, bukvalno i pod sekirom.
Baš kao što je dva i kusur veka kasnije Gardijan uprkos interesu krupnog kapitala kom pripada dao prostor Snoudenu ili Independent Asanžu. Tako da se mehanizam delovanja medija nije promenio od Berka na ovamo.
I upravo je tržište dalo mogućnost svim tim medijima da se ponašaju slobodno, oslanjajući se na sopstveni prihod kao temelj nezavisnosti od vlasti.
U redu, prošli smo pun krug koji se zatvara u Srbiji i domaćem medijskom prostoru u kom novine uporno i sistematično čine tržišno samoubistvo oslanjajući se na prihode od svakog režima različitim polulegalnim putevima, a zanemarujući svoju publiku.
Hajde, da pogledamo petnaestak godina u nazad i da se podsetimo kako se to završilo. Prostituisanje sa tadašnjim režimom uništilo je dva nekadašnja giganta, "Ekspres politiku" i "Novosti". Uvlačenjem u dupe upropastili su svoj tiraž i doveli do 300.000 primeraka tadašnji "Glas javnosti" koji je propao kasnije takođe zbog jajarenja i sitnih trgovina. Ispostavilo se da su opstale "Novosti" samo zahvaljujući tome što je "Ekspres politika" bankrotirala prva.
Danas imamo u Srbiji gomilu novina koje se ponašaju kao tada "Novosti" i "Ekspres politika". I sve te novine srljaju u propast, a moguće je da su instiktivno svesne toga budući da se okreću pevaljkama, manijacima i sličnima u pokušaju da nadoknade uštrojenost sadržaja.
Već godinama tako nastale gubitke nadoknađuju srpski režimi reklamnim oglašavanjem javnih preduzeća i na slične kriminalne načine, a bilo je i organizovanog otkupa tiraža. Ali kada režim padne ostaje rupa jer su čitaoci takve novine napustili.
To je ujedno i pozornica u kojoj se ogoljava do kosti koliko je novinarska profesija devalvirana. Još devedesetih bilo je ljudi spremnih da se suprotstave, pa i da popiju otkaz, kao više od hiljadu njih na RTS 1992.
Sada takvih gotovo da nema, nekakav strah se uvukao u ljude i to samo pokazuje koliko je novinara najureno iz profesije i koliko je jada zauzelo njihovo mesto. Ali i svu nakaznu beznadežnost režima i sistema na izdisaju. A redakcije nastavljaju da propadaju jer misle da im je takva kadrovska politika jeftinija i jer podilaze svakom režimu po cenu čitalaca.
