Vesti
Sama i nepokretna u planini: Stana Minić

Deceniju i po, nakon smrti majke Cvete, starica Stana Minić (87) živi sama u zabitom Dragočevu na vrhu planine Rogozne i za to vreme, iako teško bolesna, nijednom nije bila u Novom Pazaru, niti na lekarskom pregledu. Preživljavala je uz pomoć rođaka, komšija i povremenih donacija naših čitalaca a, sve dok je bila na nogama nekako se borila. Na žalost, bolest, težak život i godine učinili su svoje, baku su izdale noge, tri godine je nepokretna i na postelji, teško ili uopšte ne ustaje, pa je svaki njen novi dan velika neizvesnost.

Najteže zimi

Rođak iz susednog sela Budo Minić kaže da strahuje za baku Stanu, jer više ne može o sebi da brine.

– Ni čašu vode nema ko da joj pruži, niti šporet da joj naloži, a da nevolja bude veća, živi i oronuloj brvnari bez vode i kupatila. Nema nikakva primanja, niti bilo koga bližnjeg. Potrebni su joj hrana, lekovi, pelene, sredstva za higijenu… Bilo joj je mnogo teško tokom prošle zime, ali je nismo ostavili samu. Posećivaćemo je i ubuduće i pomagaćemo joj kao što smo i do sada, a pošto živimo u pasivnom kraju i svi smo uglavnom sirotinja i starci, potrebna nam je pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore da koliko-toliko baki i tokom ove zime olakšamo i produžimo život – ističe Budo Minić.

Baka Stana kaže da dok je mogla da ustaje, nahrani kokoške i sebi spremi ponešto od hrane, bilo je lakše.

– Sad kad sam potpuno nepokretna i nemoćna, boga molim da me što pre uzme i da se ne namučim. Najteže je zimi kad napadaju veliki snegovi, kad danima ne vidim čoveka i kad vukovi i lisice zavijaju ispod mog prozora. Ni komšije iz susednih sela tada ne mogu da me obiđu, sam bog me je sačuvao svih ovih godina – priča baka Stana i nada se da je dobri ljudi neće zaboraviti.

Ona ističe da su joj dobrotvori iz Australije kupili krevet sa dušekom, šporet, frižider i televizor.

– Obezbeđivali su mi i ogrev, pomagali da platim struju… Hvala im, bog im dao sreće i zdravlja, da nije bilo tih dobrih ljudi ja sigurno danas ne bih bila u životu – dodaje starica.

Svaki dan nova neizvesnost: Dušimir Vuksanović

Velike nevolje

Sa potpuno istim nevoljama suočava se i Dušimir Vuksanović (86), jedini žitelj zabitog sela Pačevina na padinama Golije i dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta. On je u bedi i samoći preživeo tri moždana udara, mnogo surovih zima i svakakvih oskudica. Iako je delimično paralizovan i jedva pokretan, bez ikakvih prihoda i zdravstvene knjižice, Dušimir se hrabro bori da preživi u planinskoj zabiti. U tome mu, kao i baki Stani, pomažu dobre komšije iz susednih sela, koje mu povremeno donesu hleb, mleko i lekove i naši čitaoci sa raznih strana sveta koji ga, kako kaže, povremenim donacijama održavaju na ovom svetu.

– Nemam nikoga svoga, živim sam i bogu se molim da ne padnem na postelju. Zahvaljujući razumevanju dobrih ljudi više ne gladujem, kad stigne neka pomoć iz Novog Pazara naručim, a dobri ljudi mi donesu ponešto od hrane i lekova. Prošla zima je bila baš teška, ova će, bojim se, biti još teža, jer još nisam spremio ogrev, nešto brašna, namirnice i lekove. Godine i bolesti pritiskaju, nemaština je teška, a samoća još teža, teža i od svih bolesti – žali se ovaj starina i nada se da će mu naši čitaoci pomoći da dočeka još jednu zimu.

Kaže, samo da ima za hranu, lekove i ogrev i to malo struje što potroši da plati, ništa više mu ne treba.

– Hvala svima koji su mi do sada pomagali, hvala unapred i onima koji će mi, nadam se, i dalje pomagati – poručuje gorštak sa Golije.

Bez primanja

Poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović kaže da Stana i Dušimir nemaju penziju, niti državnu negu, nemaju ni zdravstvenu knjižicu, niti zdravstveno osguranje, jer su stari i nepismeni, godinama nisu silazili u grad, niti su imali rodbinu koja bi išla od šaltera do šaltera da im pomoć obezbedi. Nikada ih nije posetio socijalni radnik, niti bilo ko iz gradske uprave.

Stala pomoć: Stara fotografija bake Stane sa donacijom iz Australije

Čitaoci “Vesti” jedina nada

Baka Stana je štićenik našeg Humanitarnog mosta dve decenije, a Dušimir deceniju i po, a naši čitaoci godinama ih izdržavaju i produžavaju im život. Nažalost, od prošle jeseni delimično su pali u zaborav, Stana je poslednju donaciju od 100 australijskih dolara dobila pre pola godine, a Dušimir 100 švajcarskih franaka pre osam meseci.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here